Jednog se setite, drugo zaboravite

Povezane objave

• Ove vrste glavobolja su za brigu 03/07
• “Pametni” sok od ribizle 24/07
• Koje namirnice utiču na raspoloženje? 17/06

Naučnici iz Birmingema i Kembridža su zajedničkim radom došli do otkrića da čovekov pokušaj da se seti nečega istovremeno može voditi zaboravljanju nekih drugih stvari koje ima u svojoj memoriji.

Njihovim radom je po prvi put u ljudskom mozgu izolovan prilagodljivi mehanizam zaboravljanja. Snimanjem moždane aktivnosti naučnici su uspeli da pokažu da mehanizam prizivanja sećanja radi tako što se istovremeno suzbijaju jedinstveni obrasci rada u korteksu, oni na kojima počivaju konkurentne uspomene. Rad ovog mehanizma znači da proces prisećanja jednog detalja utiče na to koja će sećanja iz prošlosti i dalje ostati dostupna.

Dobrovoljnim učesnicima u istraživanju su pokazane određene fotografije. Nakon toga, naučnici su pomoću magnetne rezonance pratili njihovu moždanu aktivnost i tražili  od ispitanika da se prisete detalja u vezi sa slikama koje su videli. Istraživanje je obuhvatilo četiri zadatka sa ciljem prisćanja, a rezultati su progresivno postali jasniji. Sa prelaskom na novi zadatak, ispitanici su sve manje bili u stanju da se precizno sete detalja, što je ukazalo na to da se u mozgu odvija aktivno suzbijanje konkurentnih uspomena, odnosno zaboravljanje.

Doktor Anderson, jedan od vođa ovog istraživanja, ističe da je ovim potvrđeno da zaboravljanje nije pasivan proces i da ljudi imaju mnogo uticaja na to koja će sećanja opstati.

Doktor Anderson objašnjava da se kroz ovo istraživanje može mnogo saznati o selektivnom pamćenju, kao i o samozavaravanju. Njegov kolega, doktor Vimber, dalje naglašava da čin zaboravljanja može biti veoma koristan u situacijama kada neko treba da prebrodi negativno iskustvo iz prošlosti.

Osim toga, ovaj mehanizam prisećanja i zaboravljanja može imati značajnog uticaja i na sudske procese. Ako se svedok više puta ispituje i od njega se traži da se seti određenog detalja, to može imati zaboravljanje za posledicu, a davanje nepreciznih informacija ga može učiniti sumnjivim pred sudom.

Naučnici takođe ističu da je, uprkos genetskim razlikama, svaki mozak sposoban da stvori uslove za delovanje mehanizma zaboravljanja, a isto tako ne postoje ograničenja u pogledu vrste sećanja.

Kada se sledeći put svom svojom snagom unesete u pokušaj da se setite neke sitnice, zastanite i zapitajte se da li time možda samo gubite.