Kako poboljšati pamćenje?

Povezane objave

• Šta ne treba raditi posle treninga? 23/07
• Zašto ostavljamo učenje za „pet do dvanaest“ 13/03
• Naučno opravdanje za lenjost 14/09

Dešava se da zaboravimo nešto što se desilo relativno skoro, kao što je na primer, naziv filma koji smo odgledali ili gde smo ostavili ključeve od kuće. Ovakva vrsta zaboravnosti spada u kratkotrajno gubljenje pamćenja koje ne bi trebalo da vas zabrinjava.

Prema istraživanjima koja su sprovedena, čak 70 odsto Evropljana ima upravo ovaj problem. Ovakve “rupe u memoriji” ne predstavljaju nikakav zdravstveni problem, kao što je senilnost ili teži psihički problem, nego najčešće predstavlja odraz umora i manjka koncentracije.

Iako nema uticaj na zdravlje, kratkotrajni gubici memorije mogu da predstavljaju gubljenje vremena. Ukoliko ne možete da se setite gde ste ostavili ključeve od stana, provešćete dodatno vreme tražeći ih, čime možete rizikovati da zakasnite na posao, predavanje, sastanak.

Kako biste izbegli ovakve trenutke rasejanosti, dovoljno je da obratite pažnju na samo par stvari i promenite svoju svakodnevicu, kako biste obezbedili bolje pamćenje.

Spavajte dovoljno

Iz više razloga je kvalitetan san neophodan, a on podrazumeva spavanje oko 8 sati noću. Ukoliko je vaš mozak odmoren od prethodnog dana, veće su šanse da će biti u potpunosti aktivan i narednog dana, čime ćete izbeći rasejanost i manjak koncentracije, što su česti pokazatelji umora i nedovoljnog sna.

Bavite se fizičkom aktinošću

Fizička aktivnost je dobra za održavanje zdravlja celokupnog organizma, a “glavi” posebno prija, jer se na taj način povećava priliv krvi u mozak, čime mu se obezbeđuje dovoljno kiseonika. Kao i mišićima, i mozgu je potreban stalni trening da bi funkcionisao što bolje. Što više veza uspostavlja neka nervna ćelija sa drugim neuronima, intelektualne sposobnosti mozga su bolje.

Hranite se ispravno

Za dobru memoriju, uravnotežena i ispravna ishrana je veoma bitna. U mozgu se dešavaju različiti biohemijski procesi, a kako bi se oni neometano odvijali potrebne su određene supstance, kao što su belančevine, ugljeni hidrati, masti, vitamini, mineralne soli i enzimi, koje se u organizam unose pravilnom ishranom. Zbog toga je najbolje izbegavati tešku hranu kojom se opterećuje želudac, a do mozga ne dolaze neophodne supstance.

Izbegavajte lekove i alkoholna pića

Jedan od najvećih neprijatelja dobrog pamćenja je alkohol. Prekomernom konzumacijom alkoholnih pića dolazi do oštećenja nervernih centara zaduženih za memoriju.

Neki lekovi, kao što su pilule za spavanje i različiti sedativi i antidepresivi, mogu uništiti pamćenje, zbog čega ih ne bi trebalo zloupotrebljavati niti ih koristiti bez uputstva lekara.

Pozitivne strane zaboravljanja

Iako predstavlja kratkotrajan zamor mozga ili nešto tome slično, zaboravljanje ima i svoju pozitivnu stranu. Ukoliko stvari koje zaboravljamo nisu od prevelikog značaja i ako zaboravljanje ne može da nas dovede u neku opasnost, onda ova “aktivnost” mozga može imati i pozitivnu stranu.

S obzirom na to da je naš mozak svakodnevno izložen velikoj količini informacija, dobro je ako ponekad napravi “selekciju” poruka koje će zapamtiti, čime ostavlja dovoljno prostora da zapamti ono što je zaista bitno.