Kako svakodnevno kukanje utiče na mozak?

Povezane objave

• Zašto ostavljamo učenje za „pet do dvanaest“ 13/03
• 5 najčešćih grešaka studenata i kako ih izbeći? 28/03
• Jogom u borbi protiv artritisa 02/10

Znate li da je ljudski mozak izuzetno fleksibilan?

Naime, on se može oblikovati baš poput plastelina. Potrebno je samo malo vremena i malo truda.

Šta fleksibilnost mozga omogućava?

– Povećanje inteligencije

– Učenje novih veština

– Oporavak od pojedinih vidova oštećenja mozga.

– Povećanje emocionalne inteligencije.

– Odvikavanje od štetnog ponašanja, uverenja i navika.

Pionir neuroplastičnosti i neuropsihologije, Donald Herb, objasnio je da se neuroni koji zajedno funkcionišu međusobno povezuju. Njegov rad nadogradio je svetski poznati neuronaučnik Majkl Merzenič, kada je dokazao odnos između misli i struktualnih promena u mozgu.

Zaključak je da su naša iskustva, ponašanje, razmišljanje, navike i reagovanja neodvojivi od načina na koji se mozak oblikuje. Pa tako negativne navike menjaju mozak na gore, a pozitivne na bolje.

Promene na mozgu usled svakodnevnog kukanja

Kukanje je negativno ponašanje koje utiče na strukturu našeg mozga.

Osobe koje su negativne i sklone kukanju ne zadržavaju svoje misli i osećanja za sebe već ih prenose na druge, odnosno traže nekog da ih sasluša. Takve osobe ne treba izbegavati niti kriviti, treba ih razumeti i pomoći im.

Postoje razni uzroci kuknjave – potrebna pažnja, nezadovoljstvo i drugi problemi.

Psiholozi ovo ponašanje nazivaju ruminacija, koja se definiše kao repetitivno razmišljanje o problemu bez kraja i konca. Ruminacija je, nažalost, direktno vezana za depresivan i anksiozan mozak.

Niko ne želi da se oseća depresivno, anksiozno i negativno. Štetno ponašanje kao što je kukanje, ukoliko dozvolimo da se kontinuirano odvija u mozgu, neminovno će izmeniti misaone procese. Tako izmenjene misli vodiće do izmenjenih uverenja, a zatim i do promena u ponašanju.

Potrebno je preduzeti konkretne korake kako bismo se izborili protiv negativnog razmišljanja.