Kada i koliko spavati?

Koliko treba spavati?

San jeste neophodan i ne treba ga se odricati zarad nekih drugih stvari, jer ukoliko ne spavamo koliko nam je potrebno nećemo biti produktivni, raspoloženje neće biti na najvišem nivou a i nedostajaće nam energije čak i za najprostije svakodnevne obaveze.

Da li ipak postoji način da se uz manje vremena postigne isti efekat – kada je spavanje u pitanju? Naučnici misle da postoji rešenje.

Tipovi spavanja

Postoji više tipova spavanja i onoliko koliko se razlikuju toliko i imaju prednosti i mana jer ne može svakome odgovarati isti režim spavanja.

Monofazno spavanje je najčešće. Predstavlja noćno spavanje koje praktikuje većina ljudi. Najefikasnije monofazno spavanje odvija se ukoliko se u krevet odlazi oko 23 časa, a ustaje nakon 7 do 10 časova sna.

Tokom ovakvog spavanja nekoliko puta ulazimo u REM (Rapid Eye Movement) fazu (na svakih 45 – 75 minuta) u kojoj se telo ponaša skoro isto i kada je budno. Tada se uključuju neurotransmiteri seratonin, histamin i norepinefrin.

Bifazno spavanje – podrazumeva noćno spavanje (od 5 do 6 sati) i kraće spavanje tokom dana, u trajanju od 20, 60 ili 90 minuta. Na ovaj način spavate isto koliko je “monofazni spavači”, samo što je spavanje podeljeno.

Mala razlika je u tome što naučnici predlažu ovakav način spavanja jer, kako navode, povoljno utiče na zdravlje, smanjuje stres i potpomaže moždanu aktivnosti i produktivnost.

Za one koji smatraju da je spavanje gubljenje vremena i pokušavaju da pronađu način da što manje provedu vremena spavajući, ovaj režim spavanja je izuzetno primamljiv.

Režim broj 1: Spavanje 3,5 sati noću i danju tri puta po 20 minuta, ravnomerno raspoređeno. Na primer, ukoliko legnete uveče u 21 čas, ustanete u 00:30 časova, od 4:10 odspavate 20 minuta, pa u 8:10 i 14:40 ponovite kratku dremku. Naučnici savetuju one koji se pridržavaju ovakvog načina spavanja da u periodu od 3 do 6:30 časova ne spavaju uopšte jer je u tom periodu najveći prirodni pritisak na REM.

Režim broj 2: Spavanje po pola sata četiri puta dnevno u pravilnim vremenskim razmacima. Druga opcija jeste – spavanje jednom sat i po vremena, a nakon toga spavanje dva puta po 30 minuta i jednom 20 minuta.

Ovakav režim podrazumeva da imate apsolutnu slobodu da rasporedite svoje spavanje na ceo dan. To uključuje ljude čije dnevne obaveze mogu da se uklope u ovakav raspored spavanja.

Režim broj 3: Raspoređeno spavanje na ceo dan, odnosno šest puta po 20 minuta je još jedan od načina da spavate malo ali da vam se telo dovoljno odmori. Oni koji spavaju ovako kažu da imaju jasne i snažne lucidne snove.

Kod ovakvog spavanja, koje traje samo dva sata dnevno, kako bi se postigli željeni efekti mora se poštovati unapred tačno određen raspored spavanja i ispoštovati vreme spavanja – od 20 minuta.

Ukoliko želite da promenite režim spavanja kako biste uštedeli vreme, a da zadržite energiju za sve dnevne aktivnosti, morate se spremiti na period adaptacije od barem 15 dana. U zavisnosti od toga kakav vam je raspored spavanja bio do sada, vrlo je verovatno da će vam se desiti da novi način spavanja podrazumeva da legnete onda kada ste inače ustajali ili da jednostavno morate da spavate (po rasporedu) onda kada vam se ne spava – nemojte odustajati.

Nastavite da ležite zatvorenih očiju i budite strpljivi. Možda vam ne uspe iz prvog puta, ali nakon par dana osetićete da vam se i potreba za snom menja i poklapa sa novim rasporedom spavanja koji ste odabrali i koji vam prija.

Sve je stvar navike i samodiscipline, ali i strpljenja, pa je zbog toga važno da istrajete u tome, ali prvenstveno da spavanje uskladite sa dnevnim aktivnostima i obavezama koje imate. San je samo način da obezbedite sebi dovoljno energije kako bi vaše telo bilo što odmornije i funkcionalnije.