Kada smo najpametniji?

Povezane objave

• Zašto Kinezi jedu štapićima? 03/08
• Na današnji dan rođen Leonardo da Vinči 15/04
• Stereotipi o Francuzima 30/03

U svojim najtežim životnim momentima ljudi imaju običaj da kažu moje najbolje godine su prošle. Međutim, čudno je to što se ova misao može čuti od nekoga ko ima 69 godina, ali isto tako i od osobe koja ima 29 godina.

Kada smo, zapravo, na kognitivnom vrhuncu? Da li postoji momenat u životu kada smo dostigli svoju gornju granicu, nakon koje možemo samo da stagniramo ili da nazadujemo?

Ispostavlja se da to zavisi od kriterijuma na osnovu kojih ocenjujemo svoja postignuća.

Studija koju su sproveli Džošua Hartšorn sa MIT-a i Laura Germin sa Harvarda, fokusirala se na to u kom životnom dobu pojedinci postižu najbolje rezultate prilikom rešavanja određenog zadatka. Studija je sprovedena uz pomoć 2.450 učesnika različite starosti i geografskog porekla, a testovi u kojima su učestvovali predstavljali su matematičke zadatke, dopunjavanje slika, proveru vokabulara, čak i kombinovanje kockica na određeni način.

Ispostavilo se da je većina naših veština najoštrija u doba kasne adolescencije i na početku dvadesetih godina. Ipak, značajno zapažanje je i to da spretnost na četiri polja sazreva tek u pedesetim godinama života. To su upotreba vokabulara, matematičke veštine, opšta kultura i sposobnost objašnjavanja različitih stvari i pojava, kao i razloga njihovog postojanja (npr. zašto postoji sistem uslovne kazne).

Dokazano je da mlađi imaju bolju memoriju, dok odrasli bolje barataju vokabularom

Sledeći nivo istraživanja je sproveden na osnovu podataka o 10.000 posetilaca veb-sajta TestMyBrain.org, kojim su naučnici potvrdili da stariji učesnici daju bolje rezultate na testovima vokabulara, ali da mlađi blistaju na testovima koji zahtevaju memorisanje podataka. Starosna grupa učesnika od 47 godina se najbolje pokazala u takozvanim mudrost u oku testovima, koji su od učesnika zahtevali da tumače tuđe emocije jednostavno gledanjem u njihove oči.

Rezultati istraživanja su sasvim logični. Dok smo mladi, od ruke će nam ići zadaci koji zahtevaju pamćenje, a da bismo rešili probleme koji zavise od podrobne informisanosti moraćemo da dozvolimo vremenu da nas obdari životnim iskustvom. U međuvremenu, imaćemo mogućnost da uživamo u prednostima pojačane emotivne osetljivosti.

Dakle, istraživanje nas je utešilo saznanjem da ne postoji samo jedan pametan period u životu. U različitim životnim fazama bićemo najbolji u različitim stvarima. Da, možda će pamćenje početi da nas izdaje oko pedesete godine života, ali znaćemo da nam predstoji faza izrazite rečitosti.