Sve više kratkovidih osoba

Povezane objave

• Sreća je merljiva 27/04
• Koje namirnice utiču na raspoloženje? 17/06
• Neuspeh kao početak ličnog razvoja 25/03

Broj kratkovidih osoba u svetu se značajno povećava, što je bio motiv naučnicima da istraživanjima dođu do odgovora na pitanj – koji je razlog za to.

Procenjuje se da će do kraja decenije trećina svetskog stanovništva biti kratkovido

Kratkovidost ili miopija, zastupljena je kako među starijim, tako i među mlađim osobama. Osim toga što može da nastane zbog genetike, kratkovidost ima i druge uzroke, koje naučnici pokušavaju da otkriju.

U SAD-u više od 40 odsto stanovništva nosi naočare, a procenjuje se da će jedna trećina svetskog stanovništva do kraja decenije biti kratkovida. Ovo procenjivanje nastalo je na osnovu toga koliko brzo se povećava broj kratkovidih ljudi u svetu.

Miopija se leči naočarima, sočivima ili operacijom, ali i tada kratkovidi ljudi imaju veće šanse da će oboleri od glaukoma, ablacije mrežnjače ili katarakte.

Prema mišljenju naučnika, uzrok sve većem broju kratkovidih osoba je taj što mladi ljudi provode previše vremena u zatvorenom prostoru.

Prema istraživanju iz 1960-tih godina, u kojem su učestvovali blizanci, genetika i DNK utiču na kratkovidost. Ali nisu geni jedini uzrok kratkovidosti, na to ukazuju i podaci stari 400 godina u kojima je astronom Johan Kepler rekao da njegov vid slabi jer je godinama dugo čitao knjige.

Keplerova teorija je potkrepljena u novim istraživanjima koja pokazuju da je porast miopije povezan sa sve većim brojem visoko obrazovanih ljudi, naročito u Istočnoj Aziji.

Prosečni petnaestogodišnjak u Šangaju provodi 14 sati nedeljno radeći domaće zadatke

U odnosu na rezultate od pre 60 godina, kada je istraženo koliko je mladih u Kini kratkovido, taj broj je se do sada povećao više puta i skočio sa 10 do 20 odsto na skoro 90 odsto. Prosečni petnaestogodišnjak u Šangaju provodi 14 sati nedeljno radeći domaće zadatke.

I u Nemačkoj je sprovedeno istraživanje, koje je pokazli da su studenti koji su više godina proveli u školama imali veću stopu miopije od vršnjaka koji su u učionicama bili kraće.

Jedan Australijanac je otkrio da deca mogu da zadrže zdrav vid ako provode tri sata dnevno na svetlu od 10.000 liksa ili više, što je jednako količini svetla koju vidi osoba kroz naočare za sunce po veoma sunčanom danu.

Probelm je u tome što učionice u kojima deca provode veliki deo svog vremena nema više od 500 luksa. Prema rečima stručnjaka, kada bi deca provodila više vremena napolju mogla bi da zadrže dobar vid duže, zbog čega su mnoge istočnoazijske zemlje započele kampanju vezanu za javno zdravlje čime žele da podstaknu mlade da provode više vremena napolju.

Izvor: Nacionalna geografija