Da li postoji mesto na zemlji koje nije zagađeno?

Povezane objave

• Šta otkrivaju naše navike? 19/09
• Kako nas izraz lica čini nepoželjnim u društvu? 10/08
• Zašto ostavljamo učenje za „pet do dvanaest“ 13/03

Ljudi su obavili temeljan posao kad se radi o zagađivanju reka, okeana i atmosfere. Zbog toga se sve češće postavlja pitanje o tome da li na Zemlji postoji mesto koje nije zagađeno.

Pre skoro 2 miliona godina, naši preci su oktrili vatru. Antropolozi ovo opisuju kao događaj koji nas je učinio ljudima, ali i kao alat kojim je započelo zagađivanje okoline.

Iako priroda sama po sebi može da zagađuje okolinu na razne načine, erupcijama vulkana, šumskim požarima i sl., ipak su ljudi glavni krivci za zagađenje planete.

Gde god da ljudi krenu, izgleda da moraju da ostave smeće i otpad iza sebe. Ukoliko posetite najudaljenija mesta na planeti i uverićete se u to. Probušene gume, plastične boce i kese nalaze se svuda po pustinjama, okeanima i šumama, a čak se i na najvišim vrhovima Mont Everesta može naći otpad.

Vazduh

Zagađenje vazduha najčešće se realizuje putem smoga u gradovima, a zagađivači su i ugljen-monoksid, azod-dioksid i drugi primarni zagađivači. Osim što rezultira finansijskim gubicima, ono ima uticaj i na ljudsko zdravlje, a prema statistici oduzme oko milion života godišnje.

Zagađenje vazduha

Atmosfera u južnoj hemisferi je čistija od severne zato što manje ljudi živi tu, a vazduh je najčistiji na Južnom Polu. Međutim, tu je ozonski omotač najoštećeniji, pa se tragovi zagađenja i tamo mogu naći. Pored Južnog Pola, i duboke, nedirnute pećine takođe mogu da sadrže čist vazduh, ali pod uslovom da nisu imale mnogo kontakta sa spoljnim svetom.

Pijaća voda

Zagađenje vazduha utiče i na vodu, što znači da se može isključiti mogućnost da postoji savršeno čista voda. Osim toga, zagađivači sa zemlje poput hemikalija, fertilizatora, otpada i vode iz kanalizacije podzemnim vodama stižu do izvora, te su zapravo oni glavni izvori zagađenja.

Zagađenje vode

Rezultat ovoga su mrtve zone – vode u kojima nema života ni kiseonika. Najozloglašeniji primer je delta reke Misisipi.

Kao što je slučaj sa vazduhom, i vode su najčistije na mestima najudaljenijim od ljudi, a to su najsevernija jezera i reke u Kanadi, zajedno sa vodama na Antarktiku.

Okeani

Čak i okeani, koji zauzimaju 70% zemljine površine i i dalje nisu istraženi, nisu izuzeti iz zagađenja. Pretpostavlja se da oko 60-80% zagađenja vodi poreklo sa zemlje, a u okeane dospeva preko prljavih plaža, luka i odvoda koji vode u more. Najgori zagađivač okeana je plastika.

Ovde je drugačiji slučaj – zbog morskih struja otpad dospeva i u najudaljenija mesta u okeanima. Najčešći otpad u morima su plastične boce, kese i slično, a poznato je da je plastika teško razgradiva. Osim toga, izlivi nafte su takođe veliki zagađivači okeana, kao i, začuđujuće, sonari i buka od motora brodova koji prouzrokuju smrt delfina, kitova i lignji.

Iako se o tome mnogo priča, ne razmišlja se dovoljno i ne obraća se dovoljno pažnje na zagađivanje okoline. Velike kompanije ne kontrolišu emisiju gasova, a otpad se redovno baca u okeane i reke. Čak i prolaznici bacaju smeće po ulici.

Naučnici kažu da verovatno ne postoji mesto na zemlji koje nije zagađeno, ali još nije kasno da se sa zagađenjem prestane i da se očuva ono što još može.