Lihtenštajn – Zimski raj u Alpima
Povezane objave
Prelepa mala država potpuno planinskog reljefa, veći deo Lihtenštajn izgleda kao predeli iz reklame za čuvenu Milka čokoladu, bajkoviti obronci Alpa na kojima je država skoro u potpunosti smeštena, idealni su za zimske sportove pa ovde cveta zimski turizam. Neverovatan je jedino podatak da su ovde žene veoma kasno, pred kraj prošlog veka tek, dobile pravo glasa.
Lihtenštajn je veoma bajkovita, mala država koja zauzima svega 160 kvadratnih kilometara površine, celokupno smeštenih u masivima planinske kraljice Evrope- Alpa. Država je smeštena između Austrije i Švajcarske. Zapadnu granicu u potpunosti čini prelepa reka Rajna. Dužina granice je 76 kilometara, od čega granica sa Švajcarskom zauzima 41 kilometar, a ostalih 35 je granica sa Austrijom.
Lihtenštajn nastanjuje 37 hiljada ljudi, največi grad je San a glavni grad ove simpatične države je Vaduz. Osnovana je 15. avgusta 1719. godine pa stanovnici ovaj dan slave kao nacionalni praznik, što je veoma važna informacija ako planirate da putujete u ovu bajkovitu Alpsku oazu. Tada se uskim ulicama planinskih gradova Lihtenštajna kreću vesele povorke, vašari i priredbe, svi slave ali uglavnom ništa ne radi.
Zvanični jezik u državi je nemački, preovlađuje alemanski dijalekt, koji jezik po zvučnosti odvlači od klasičnog nemačkog. Turiste često zbunjuje ovaj dijalekt i ne prepoznaju nemački jezik. Valuta koja se koristi u Liherštajnu je švajcarski franak.
Lihtenštajn ima veoma razvijen zimski turizam, može se reći da je to jedna od glavnih privrednih grana ove države. Njegovi mali planinski gradići najpopularnije su zimske destinacije većine Evropljana pa i šire, popularan je na svetskom nivou, zbog lepote moćnih Alpa ali i lepo uređenih ski staza, koje često goste veoma prestižne sportske događaje i sportiste. I klima podržava sve ugodnosti zimskog turizma sa planinskim i kontinentalnim elementima.
Još po nečemu je specifična ova mala i lepa država- ima najmanju stopu kriminala na čitavom svetu!
Ono što je veoma neobično je da su ovde žene pravo glasa dobile tek 1984. godine.
Your e-mail address will not be published.
Required fields are marked*