Lada – boginja leta

Povezane objave

• Simbol tačnosti počeo da kasni 27/08
• Najneobičnija verzija “Zmijice”! 23/02
• Gde se skriva saki majmun? 06/06

Po obožavanoj boginji Ladi, Rusi su nazvali i svoja omiljena kola. Ona je pandam Grčkoj Afroditi, prikazana kao lepa stasita žena, svetlog tena, zlatne kose, očiju ljubičica i rumenih usana- donje boje maline a gornje trešnje. Lada je naslednica Vesne ona je simbol letnje noći, tople kiše, sunca, stožera, jelena, pevca, mrava, venčića, ruslanki i ivanjskog cveća.

Lada je boginja Sunca, plodnosti, leta, lepote- unutrašnje i spoljašnje. Ona je naslednica Vesne, boginje proleća i ona nastavlja ono što je Vesna počela- sve šro je procvetalo Lada čini plodom i održava bujnos, harmoniju i veselje prirode. Njeni dani su od 25. maja do 25. juna. Ona se slavi u poljima okupljanjem mladeži, najviše u ivanjskim danima. Njeno obeležje su venci koji momci pletu i sstavljaju svojim izabranicama u kosu, igrajući kola i pevajući Ladi, a potom ih devojke skidaju i momci ih nose kući, kače na ulazna vrata ili u svoje sobe ili oko vrata statuama svojih božanstava.

Lada se slavila u Slovena sa takvim veseljem i zadovoljstvom da su takozvane „ruslanke“ ostale i dugo po primanju hrušćanstva pa bi narod znao i zapevati i zaigrati na crkvenim skupovima što je smetalo sveštenstviu pa su gledali da praznike udalje od njenih dana.

Boginji lepote su se molili i oni koji bi poželeli da budu lepši i zgodniji. Od zadnjeg kosa seljaci bi pravili stožer i zalivali ga petlovom krvlju a od trešnje bi rezbarili likove bogova i molili Ladu da im ovo donese plodonosnu zemlju, bujanje biljaka ali i kišu. Prirodnim pojavama kojima su Sloveni opisivali Ladu, bili su Sunce, topla noć, kiša, predmeti koje su joj prepisivali- stožer i venci. Njima su smatrani mravi, orlovi, jeleni i pevci, a biljke boginje leta bile su trešnja, božur, lipa i maslačak.Slavljena je žrtvovanjima, kresnicama i ruslankama. Više je zastupljena u folkloru od svih drugih božanstava.

Ladi su kao i drugim božanstvima prepisivane odlike običnih žena, tako je za ljubavnike imala boga viteza i ratnika Gerovita i  Jarila, moćnog boga konjanika.

Čudni rituali koji su vezivali Ladu i žene i praktikovali su se u isključivo ženskom društvu i vezanisu naravno kao i svi slovenski za okupljanje oko vatre. Sloveni su inače vatru smatrali čudom i magijom. Devojke bi nage uzimale deo pribora za tkanje- vratilo i na njega stavljale drvene konjske glave te simulirale jahanje.Tad bi palile i brezove kore nataknute na duge motke- lile i dizale ih visoko iznad glave jedne od njih koja bi zamenjivala Ladu a držala bi u ruci jabuku petrovaču i ivanjsko cveće.