Koko – aplikacija za lečenje depresije

06/04/2015, 14:09

Koko – aplikacija za lečenje depresije

Koko, aplikacija u razvoju, na osnovu eksperimenta sprovedenog na MIT-u  dizajnirana je tako da predstavlja podršku prvoj društvenoj mreži na svetu koja je posvećena tretiranju depresivnih stanja. Ukoliko ovaj projekat bude dovršen po planu, svojim korisnicima će pomoći da promene način razmišljanja o svojim problemima.

Idejni tvorac je Robert Moris, osoba koja je odrasla u srcu Silikonske doline, samo nekoliko ulica dalje od garaže u kojoj je Stiv Džobs napravio svoje prve korake ka uspehu. Međutim, tehnologija nije bila Morisova strast. Jedini operativni sistem koji je njega zanimao bio je ljudski um. Po završetku osnovnih studija na odseku za psihologiju, na Prinstonu, Moris je prešao na MIT kako bi uz pomoć tehnologije pronašao način da mentalno zdravlje bude svima dostupno i kako bi svoj rad zaokružio doktorskom disertacijom. Isprva, kodiranje mu nije baš išlo od ruke.

Moris se seća svojih kolega koji su bili izuzetni u pisanju kompjuterskih kodova. Tada je znao da, ukoliko ima neku ideju, treba da napravi platformu na kojoj će testirati svoju ideju, baš kao što su to radile i njegove kolege. U jednom momentu je postao depresivan jer je shvatio da razbija glavu oko nekih početničkih programerskih grešaka. Sam kaže da je sebe smatrao užasnim programerom i mislio je da neće preživeti MIT.

A zatim je otkrio Stack Overflow, veb-sajt sa pitanjima i odgovorima na temu programiranja. Kad god bi imao programerskih problema, postavio bi pitanje na ovom veb-sajtu i u roku od nekoliko sati neko bi mu pritekao u pomoć. Zahvaljujući ovom veb-sajtu, doživeo je prosvetljenje. Shvatio je da, ako Stack Overflow može da pomogne ljudima da eliminišu greške u programskom kodu, isto tako bi mogla postojati platforma koja će pomagati ljudima da reše svoje probleme u razmišljanju.

telefon-pisanje

Panoply je eksperimentalna društvena mreža namenjena tretiranju depresivnih stanja

Tako je nastala platforma Panoply, eksperimentalna društvena mreža namenjena tretiranju depresivnih stanja, sastavni deo Morisove disertacije, koja je okupila 166 volontera. Tamo gde Facebook pita: O čemu razmišljate? (What’s on your mind?), Panoply postavlja pitanje: Šta nije u redu? (What’s wrong?). Od korisnika se očekuje da opiše i objavi šta mu se dogodilo (na primer, gubitak posla), a zatim da pokuša da objasni zašto ga taj događaj uznemirava (na primer, zato što otkaz čini da se korisnik oseća kao da je time izneverio svoju porodicu, ili zato što strahuje da više neće moći da nađe novi posao). Razlog ovakvog javnog iznošenja negativnih misli je taj što tako drugi korisnici društvene mreže mogu videti u čemu je problem i nakon toga mogu pomoći u rešavanju pogrešnog načina razmišljanja.

Moris je primetio da neki ljudi teško prihvataju činjenicu da su dobili otkaz i da zbog toga nazaduju. Za razliku od njih, ima i onih koji su snažni i koji se brzo vrate na svoje noge. Razlika između ove dve grupe ljudi je u tome što oni različito tumače događaje sa kojima se suočavaju. Na društvenoj mreži Panoply, korisnici pomažu jedni drugima da pronađu način da svoje probleme drugačije doživljavaju, da ih posmatraju kroz prizmu produktivnosti. Na primer, gubitak jednog posla može biti prilika za bolje poslovne mogućnosti ili se može posmatrati kao olakšanje, ukoliko osoba nije bila zadovoljna poslom koji je obavljala. Zajednica nagrađuje dobre odgovore sistemom glasanja. Ti dobri odgovori nisu samo dobronamerni odgovori, niti predstavljaju samo puki glas razuma. Zajednica je dobro uvežbana da objedini odgovore za različite probleme i pretvori ih u praktična uputstva sa tehnikama kognitivne terapije koje potvrđeno daju rezultate.

Tokom svog rada na razvoju mreže Panoply, Moris je utvrdio da se pojedinci, koji pate od duševnog stresa i depresije, mnogo bolje osećaju kada koriste ovu društvenu mrežu nego bilo koju drugu tehniku softverske prirode. Moris trenutno radi na tome da pretoči ideje koje su osnova društvene mreže Panoply u aplikaciju za ajfon. Aplikacija nosi naziv Koko i korisnicima bi trebalo da bude dostupna do jeseni.

Moris se odlučio za razvoj aplikacije za mobilne telefone zato što je, po njemu, najveći izazov za svakoga ko daje ili prima savete o mentalnom zdravlju da ostane angažovan. Biti dobar u pružanju produktivnih saveta ili ispraviti svoje pogrešno razmišljanje zahteva mnogo vežbe, baš kao što je slučaj sa držanjem dijete ili vežbanjem. Mobilna aplikacija podstiče korisnike da čećše i lakše uvežbavaju pozitivno razmišljanje. Time se, takođe, doprinosi smanjenju stidljivosti pojedinaca da zatraže psihološku pomoć. Mobilni telefon svakako nosi epitet privatnog uređaja, što se ne može reći za računar na poslu, a to korisniku pomaže da se oslobodi i zatraži pomoć.

Korisnički interfejs ove aplikacije je još uvek u procesu izrade, mada Moris ističe da mu se dopada minimalistički i jednostavan dizajn koji imaju aplikacije Timehop i Duolingo. Zato će se služiti njima kao primerima prilikom izgradnje interfejsa za svoju aplikaciju. Moris kaže da bi voleo da učenje terapeutskih tehnika učini zabavnim i pristupačnim, baš kao što Duoligo radi sa učenjem stranih jezika.

Autor aplikacije Koko trenutno ne razmišlja o komercijalnim rezultatima svog proizvoda, koji je još uvek u početnoj fazi razvoja. Moris ističe da je sama ideja o prodaji oglasnog prostora i prikazivanju reklama korisnicima koji se bore sa depresijom krajnje neugodna. On napominje da neće dozvoliti da se to desi jer njegov cilj je da pomogne ljudima.

MIT je učinio svoje – od dečaka koji nije imao nikakvih dodirnih tačaka sa Silikonskom dolinom, stvorio je osobu koja predano radi na razvoju aplikacije za mobilne telefone. Ukoliko sve prođe po planu, korisnici će pre jeseni sami moći da testiraju aplikaciju terapeutske namene.

Povezane objave

06/04/2015, 14:09

Komentari:

Vaša email adresa neće biti objavljena.
Sva polja su obavezna*