Put za Santjago – put svetog Jakova

Povezane objave

• Na današnji dan rođen Salvador Dali 11/05
• Na današnji dan rođen Onore de Balzak 20/05
• Knjige su hladni, ali pouzdani prijatelji 29/03

O ovom svetom putu je pisao Paulo Koeljo. O njemu kruže mnoge legende i veruje se da je put na kome su templari sakrili svoje blago. Ovo je sveti put miliona hrišćana godišnje. Inače iziskuje posebne napore jer vam za njegov prelazak u proseku treba mesec dana.

Put za Santjago, kako se zove i čuveno delo Paola Koelja, koje opisuje hodočašće ovim svetim putem Jakova. Put se proteže kroz dve susedne države, Francusku i Španiju i dug je 780 kilometara, a u proseku vam treba mesec dana da ga prepešačite. Milione hrišćana prolaze hodočašće ovim putem svake godine, priznaćete veoma zahtevna misija.

Cilj hodočašća „Camino de Santjago“ je da se stigne u Santjago de Kompostelu mesto gde leže mošti Svetog Jakova, ali je u međuvremenu sagrađeno još 1800 građevina verskog i istorijskog zanačaja. Legenda kaže da je sve počelo kada su 812. godine otkrivene mošti apostola Jakova, gotovo osam vekova nakon njegove smrti. Mošti je otkrio jedan pustinjak Pelajo prateći jednu goluždravku u šumu Liberdon. Tek par vekova kasnije, u X i XI veku ova ruta postaje put masovnog hodočašća, u srednjem veku jednako važna kao hodočašće u Rim i Jerusalim. Prvi zvanični hodočasnik je Alfonso II, kralj Austrije, koji gradi crkvu na mestu pronalaska mošti i stare rimske kapele.

U devetnaestom veku dešava se „pad puta“, put postaje zaboravljen, jako mali broj hodočasnika uopšte obilazi ovaj zapušten i sada rizičan put, Španska kriza doprinosi zapostavljanju puta, pa se čak i templarski mostovi raspadaju i put je skoro nemoguće preći. Ovde su ključnu ulogu odigrali monasi iz Navare, Leona, Aragona i Kastilje koji udruženim snagama godinama i decenijama rade na popravci puta i potom ga opet dovode u red i put postaje opet popularna destinacija takozvanog „stavremenog hodočašća“.

Od 1993. godine Francuski deo puta je zaštićen od UNESCA kao deo svetske baštine, a 1987. godine Savet Evrope ovaj ceo put proglašava glavnom ulicom Evrope.