Planina koja večno gori

Povezane objave

• Na današnji dan preminuo Čarls Dikens 09/06
• Najsitnije skulpture na svetu 17/11
• Nestao deo Kineskog zida 01/07

Za Azerbejdžance sveta planina hodočašća, na kojoj veruju da se bolesni leče, za turiste iz drugih zemalja zastrašujuća atrakcija, planina koja gori večnim plamenom, koji se nikad nije gasio, ne pamti se da ikad nije gorela. Reč je o Inar Dag u Azerbejdžanu.

„Planina koja  gori“  što je i značenje Ianar Dag-a, nalazi se u Azerbejdžanu na poluostrvu Absheron, na 25 kilometara severoistočno od glavnog grada Bakua. Odmah ćemo vam otkriti tajnu smeštenu iza mistike i legende ovog mesta koga zovu i „paklena kapija“ – to je brdo na čijem vrhu se nalazi džep prirodnog gasa koji već godinama neprestalno gori – tačnije, niko se i ne seća kada planina nije gorela.

Na ovoj planini se plamen visok i do 3 metra nikad ne gasi, na Ianar Dagu nema prodiranja blata ili tečnosti kroz peščenjak, kao na drugim sličnim mestima Azerbejdžana(„zemlje koja gori“). Ovaj plameni zid dužine i do 10 metara se čak povremeno proširi i na obližnje izvore poznate kao „Goruće vode“ u kojima je voda zasićena sumporom i može se zapaliti čak i šibicom, iako ovi izvori deluju na prvi pogled potpuno šarmantno i bezopasno.

Meštani veruju u lekovitost ovih voda pa nekad i satima u njima drže noge, kažu da pomaže posebno kod vaskularrnih problema i rana. Oko 200 metara od planine nalazi se i aktivni vulkan koji izbacuje mešavinu blata i sumporom zasićene vode, koji je takođe prozvan lekovitim.

Postoji mnoštvo legendi o nastanku vatrenog zida Ianar Daga. Najpoznatija je priča da je ovaj zid buknuo tek 1950-ih kada je jedan pastir slučajno bacio opušak. Lokalna legenda kaže da je vatra gorela i mnogo pre tog vremena i da su je zapalili „ inteligentni vukovi“ koji su takođe za sobom ostavili i zapise uklesane u brdo- naučno objašnjenje je da su ovi „vukovi“ ustvari bili praljudi koju su vatru slučajno zapalili na planini punoj plina ona ostaje upaljena zauvek.

Plamen Ianar Daga gori uprkos vremenskim prilikama pa se planina smatra svetom, mesto je hodočašća domaćeg stanovništva ali i Indijskog i Iranaca. Lokalni mit je i i da su bolesni ljudi koji su planinu sanjali pa potom na nju i došli, ovde bolest ostavili i otišli izlečeni, jedino pijanima se bolest pogoršala.

Nauka objašnjava mističnost ove planine.

Azerbejdžan je zemlja sa ogromnim rezervama nafte i plina i Ianar Dag nije jedino mesto koje gori u ovoj državi- iako jeste najpoznatije kako njduže i najintenzivnije gori.

Dokaz za ovo su i zapisi kroz istoriju- Marko Poloje zabeležio brojne plamenove duž poluostrva Absheron tokom posete gradu Baku u 13. veku.

Aleksandar Dumas, francuski pisac, je svedočio istoj pojavi pet vekova potom, napisao je da je to „apsolutno najzanimljivija i najfascinantnija stvar koja se ne može videti nigde drugde“.

Večni plamen i dalje oduševljava turiste, inspiriše hodočasnike, uliva veru bolesnima, igraju čak i ključnu ulogu u stvaranju mističnih religija.