Zabranjeni ples

Povezane objave

• Sa kojim životinjskim vrstama delimo najviše DNK? 28/05
• Na današnji dan otvorena Univerzitetska biblioteka 24/05
• Turistima zabranjen ulaz na poznatu tajlandsku plažu? 05/10

Narod je oduvek plesao i zabavljao se. Nekad je to bio ritualni ples koji je pokazivao i oslikavao događaje, zahvaljivao se božanstvima ili vodio u trans. Genetski nas muzika mami da se opustimo i telo da joj se u kretanju prepusti. 

U Austriji 15. i 16. veka, iz folklornih plesova nastaje valcer. Njega plešu u alpskim krajevima i četvrtima Beča. Potiče od nemačke reči walzen– što znači kotrljanje, kretanje, klizanje. 

Za valcer vezujemo muziku Johana Štrausa. I jeste prvi koji je zasvirao i komponovao melodije podobne ovoj vrsti plesa austriskoj aristokratiji. 

Pomama plemstva valcerom počinje u 17. i 18. veku, u istom momentu kada i pobuna crkve pod upozorenjem da se „ne zna šta ovaj ples može doneti“. Crkva ples poredi ritualnim bacanjem tela i uma  u trans. Upravo tako ga i prvi plesači doživljavju. Ples koji ih diže u vazduh, zbog kog lebde, zajedno- u paru. Masovno na zabavama mladi ljudi sa ushićenjem plešu ovaj brzi raskošni ples. 

Novinari tog doba komentarišu „kako će mnoga deca biti zahvalni upravo valceru za svoje postojanje“. Kako se dvor u početku protivio, podržavajući crkvenu reč, ovom „ varvarizmu“ , pa ga vremenom prigrlilo i postalo omamljeno koracima valcera, na jedno bojažljivo pitanje o tome u kom smeru se kreće mišljenje dvora  po pitanju zabranjenog plesa- neko je rekao „ mi se ne krećemo, mi plešemo“. 

Najzad je i zvanično odobren i prigrljen ovaj ples iako je crkva dugo potom zadržala stav ne prihvtanja valcera.