Kravata: kolonijalni čvor ili simbol elegancije?

Povezane objave

• Četiri meseca bez Fecebook-a – stroga sudska kazna? 01/02
• Iznenadićete se: Šta su poznati glumci studirali? 13/09
• Zašto su sedišta u avionu plave boje? 30/11

Obavezni detalj muškog odela je kravata, posebno u situacijama koje zahtevaju poslovnost i autoritet. Pored satova, kaiševa ili manžetni, kravate spadaju u grupu sitnica koje čine stil.

Naziv kravata je francuskog porekla – cravate, inače reč za šalove oko vrata konjušara. Takođe, od nje je nastala i reč Croat (Hrvat), a koji su taj detalj i proširili Evropom. Te se zato smatraju hrvatskim proizvodom i trendom.

Navodno je 1635. godine, oko 6.000 vojnika stiglo je u Pariz, kao podrška francuskom kralju Luju XIII, a među njima je bio veliki broj hrvatskih plaćenika. Upravo su oni imali vezane marame oko vrata i to posebnim čvorom. Taj stil se oko 1650. godine usvojio na francuskom dvoru i raširio kao simbol elegancije među buržoazijom. A Čarls II je, nakon povratka iz izbeglištva, kravatu popularizovao u Engleskoj.

Prvi prototip moderne kravate potiče iz Amerike. U 18. veka bila je poznata kao bandana, a to je bila velika ešarpa. Ona je bila posebnog dezena i obmotavana je nekoliko puta oko vrata čiji krajevi bi se uvezali u mašnu. Najsličnija današnjoj, kravata je proizvedena u Engleskoj vek kasnije. Prvi put taj modni detalj predstavljen je na Exeter Oxford koledžu.

pročitajte još i: Odelo ne čini čoveka. A 111 odela?

A  dvadesetih godina prošlog veka, opet u Engleskoj, nastao je Vindzorski čvor. Naime, vojvodi od Vindzora, Dejvidu Vindzoru u posetu je došao američki preduzetnik Herni Ford koji mu je pokazao novi način vezivanja kravate.

Pored ovog najpoznatijeg vezivanja, postoje još i  obični čvor, dvostruki obični, obični vindzorski, klasični američki čvor, slobodni američki čvor… U poslednje vreme, kravata nije samo muški modni detalj. Podjednako je nose i žene.

Pravila

Kako bi kravata izgledala savršeno na košulji, a ispod sakoa, mora biti pažljivo vezana. Vrsta čvora zavisi od kragne košulje: uske kragne zahtevaju i usko vezane čvorove, a na široke kragne ide vindzorki čvor. Kravata ne sme biti dugačka, tačnije ne sme da prelazi preko kaiša na pantalonama. A, uz dezen i materijal, dodatnu čar kravati daju i igle pravljene, kako bi držale ovaj detalj uz košulju.

Kravata je i simbol uniformisanosti, a imaju je mnogi u svojim radnim uniformama: policajci, vojnici, piloti… Iako zamišljena da ide na košulju, kravatu oko vrata, kao ležeran stil, nosio je Oskar Vajld, koji je poručio: “Ako već niste umetničko delo, onda barem nosite jedno na sebi.”

Kolonijalna omča

U februaru ove godine, kravata se našla u centru pažnje i u parlamentu na Novom Zelandu, kao deo priče u vezi sa kolonijalnom prošlošću i identitetom autohtonih Maora.

Sve je počelo sa govorom zastupnika Maorske partije Rawiri Waititi, koji je odbio da stavi kravatu na zasedanju, te je sa sednice izbačen. Pravila nalažu da parlamentarci mogu da se obrate prisutnima samo, ako kravatu imaju oko vrata. Kako je rekao Rawiri Waititi tom prilikom, cela situacija nije imala veze sa odevnim detaljem, već se radilo o pitanju identiteta.

Kasnije je na svom tviter nalogu napisao da svima treba omogućiti da nose “formalnu garderobu kulture sa kojom se identifikuju”. Prema njegovim rečima, kravata simbolizuje rasne relacije i predstavlja “kolonijalnu omču”, posebno Maorima. Incident oko kravate izazvao je raspravu širom sveta, a na twitteru se pojavio hashtag #no2tie.