Koliko su stare studentske organizacije?

Povezane objave

• Folker, roker, slikar, pesnik… 25/05
• 5 zanimljivih činjenica o Kini 31/07
• Na današnji dan preminuo Vuk Karadžić 06/02

Studentske organizacije imale su decenijama ranije veliki uticaj, i verovalo im se kao što se jedno vreme verovalo nevladinim organizacijama. 

Danas, iako taj uticaj više nije isti, one su jedino mesto blisko studentima/kinjama za vreme studiranja, u kojima mogu da ostvare svoja prava, da se informišu o praksama, putovanjima, saradnjama sa drugim organizacijama, da se požale ukoliko smatraju da su im neka prava ugrožena, da stvaraju kontakte, da rade na različitim projektima, i slično.

Studentske organizacije su se oduvek borile za bolji položaj studenata i studentkinja. Neki im danas zameraju što u to, navodno, mešaju politiku. U okviru njega negovao se studentski aktivizam. 

Da li se iz tog aktivizma može, onda, isključiti i političko delovanje unutar organizacija?

Godine 1968. u nekadašnjoj Jugoslaviji, dogodile su se svetski poznate studentske demonstracije, prva poznatija u našoj istoriji. One su bile deo demonstracija koje su se tada širile svetom, a predstavljale su rezultat različitih društvenih uzroka, u Americi, recimo nezadovoljstvo ratom u Vijetnamu, što se proširilo i kod naših studenata. 

Te godine, kada je došlo i do sukoba, ubijen je jedan student. Iako je nakon ovih demonstracija uvedena kategorija „minimalnog ličnog dohotka“, mnogima je taj događaj obeležio ceo život, i privatni i poslovni, neki su izbačeni sa fakulteta, neki su uhapšeni, a nekima je oduzet pasoš na nekoliko godina.

Druga poznata omladinska revolucija, koja je napravila društveni i politički preokret, je „Otpor“, formirana 1998. godine, kao odgovor i na represivne univerzitetske mere koje su uvedene iste godine. U predsedničkoj kampanji u septembru 2000. godine, organizacija je napravila kampanju “Gotov je”, koja je prikazala realno nezadovoljstvo tadašnjim predsednikom Slobodanom Miloševićem , što je na kraju rezultiralo njegovom porazom.

Nakon ovako značajnog događaja, studentske organizacije, pa i aktivizam unutar njega, nije dostigao značajnije razmere, do formiranja Udruženja “1 od 5 miliona”, koje je malo “prodrmalo” društvo, ali ne u tolikoj razmeri kao u bližoj istoriji. 

Danas, recimo, postoji i AIESEC, jedna od najpoznatijih međunarodnih studentskih organizacija, koja je osnovana nakon Drugog svetskog rata, tačnije 1948. Ova organizacija je najpoznatija po tome što omogućava internacionalne razmene studenata.

Na kraju, a vrlo značajno upravo za studentsko organizovanje unutar organizacija i predstavljanja svih važnih studentskih pitanja, uveliko se priča o finalizovanju Zakona o studentskom organizovanju, na koji se čeka gotovo deset godina. 

Kada ovaj zakon bude usvojen, tačno će se znati ko može da predstavlja studente pred institucijama. 

Dakle, ovim Zakonom biće moguće formalno prepoznavanje studentskih organizacija, u odnosu na Zakon o visokom obrazovanju, koji je definisao samo postojanje Studentskog parlamenta.