Deo izgubljenog kontinenta je pronađen ispod Kanade

Povezane objave

• Kada smo najpametniji? 19/03
• Na današnji dan rođen je Džordž Gordon Bajron 22/01
• Najzanimljiviji i najčudniji svetski zakoni 27/10

Deo izgubljenog kontinenta je pronađen ispod Kanade, a dokazi su bili sakriveni u stenama, koje potiču iz unutrašnjosti zemlje, sa dubina na kojima se formiraju dijamanti.

Tajna je bila sakrivena u sloju vulkanskih stena, nazvanom kimberlit.

Kimberlit potiče sa velike dubine, iz magme zemljinog pokrivača, koji se nalazi ispod zemljine kore. Tokom vulkanskih erupcija, ove stene se kreću ka gore, a sa sobom mogu poneti i dijamante.

Kimberlit sa Bafinove zemlje (ostrva na severu Kanade), je pronađen u toku iskopavanja dijamanata.

Naučnici su zaključili da je sastav kimberlita sa ovih ostrva sličan kontinentu koji je odavno nestao. Ovaj kontinent je formiran pre odprilike 3 milijarde godina i razdvojio se pre 150 miliona godina. Deo ovog kontinenta je ispod jednog dela Severne Amerike, a s obzirom na lokaciju gde je kimberlit pronađen, zaključeno je da je veličina te kontinentalne ploče za odprilike 10% veća nego što se ranije mislilo.

Kontinenti na Zemlji nisu uvek izgledali kao danas. Prvi kontinenti su nastali u ranoj dobi naše planete. Ogromne kontinentalne ploče od stena, koje se nazivaju kratoni, su se raspale i zatim formirale manje mase. Kratoni su ogromni istabilni blokovi iz litosfere koji formiraju jezgra kontinenata. Jedan deo severno-atlantskog kratona je trenutno deo Škotske. Sličan fragment čini deo Grenlanda, dok je drugi deo poluostrva Labrador sa istoka Kanade.

Stotinama miliona godina, tektonske ploče su se pomerale i gurale kontinente jednom ka drugom, da bi se stvorili gigantski superkontinenti, koji su se opet razdvajali, a potom iznova sjedinjavali. Poslednji od ovih superkontinenata, Pangea, je počeo da se razdvaja pre odprilike 200 miliona godina, da bi pre odprilike 60 miliona godina nastali današnji kontinenti; Afrika, Antarktik, Azija, Australija, Evropa, Severna Amerika i Južna Amerika.

Uzorci kimberlita sa Bafinove Zemlje potiču sa dubine od skoro 400 kilometara i hemijski su slični sa uzorcima stena iz zemljinog pokrivača koji se nalazi ispod kratona Severnog Atlantika, nađenim na Grenlandu.

Sada, naučnici sa sigurnošću znaju da je ostrvo Bafinova Zemlja u jednom momentu bila deo kratona Severnog Atlantika.