Da li funkcioniše ili ne: Odlike direktne demokratije

07/05/2020 16:14

Da li funkcioniše ili ne: Odlike direktne demokratije

Nedavno smo pisali o Švajcarskoj kao o zemlji koja je velikom broju ljudi u svetu san i smirenje. 

Pored toga što je odavno neutralna zemlja, bogata i materijalno i prirodom, zasigurno osvešćena na više nivoa, ona takođe ima jedan politički oblik uređenja koji kod njih „radi svoj posao“, a za okolinu je, ili zagonetka, ili je teže primenjiv. U pitanju je direktna (neposredna) demokratija.

Da li je to tako i zašto?

Sama demokratija podrazumeva sistem u kom su predstavnici naroda izabrani, dakle fokus je na izborima koji su pravo svakog punoletnog građanina koji su, formalno, biračko telo

Demokratska zemlja ima Ustav, svoj najviši pravni akt, koji je putokaz za poštovanje, ali i početna tačka odakle mogu da se razviju ostali pravni akti, zakoni i drugi podzakonski akti.

Sa druge strane, „caka“ na kojoj je zasnovana direktna demokratija je zajedničko odlučivanje građana o važnim pitanjima, što za sobom povlači zajedničku odgovornost, složnost, brzinu u odlučivanju, ali i brzinu o odlučivanju o svakom nezadovoljstvu koje je od interesa građana. 

Smatra se da je direktna demokratija nastala u demokratskim gradovima-državama stare Grčke, od kojih je najuticajnija bila Atina. Tamo su se na centralnom gradskom trgu okupljali svi odrasli građani da bi raspravljali i odlučivali o zajedničkim stvarima. Iz ovog procesa odlučivanja bili su isključeni žena, deca, stranci i robovi.

Iako se čini da kod nas nije bila razvijena, a pogotovo primenjivana, to je greška. 

Naime, direktna demokratija postojala je za vreme Otomanskog carstva u vidu seoskih zborova, a kasnije u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ) razvila se u vidu zbora radnika, radničkih saveta, skupa stanara, kućnih saveta, mesnih zajednica, interesnih zajednica i delegatskog sistema.

Danas je ovaj oblik demokratije “simbol” Švajcarske, gde čitav narod jednog mesta periodično izlazi na trg i donosi sopstvene lokalne zakone.

Istorija ove demokratije potiče od Landsgemeinden, zborova na otvorenom, svih punoletnih građana muškog pola, na kojima se raspravljalo i nakon toga glasanjem odlučivalo.

Pristalice ovog demokratskog oblika tvrde da je danas moguće okupiti sve građane i na državnom nivou, pogotovo koristeći se savremenom tehnologijom, i da je ovaj vid odlučivanja budućnost.

Sa druge strane, postoje i oni koji sumnjaju u ispravnost ovakvog načina odlučivanja, jer navodno mogu da se donesu i „pogrešne odluke“.

07/05/2020 16:14

Komentari:

Your e-mail address will not be published.
Required fields are marked*