Nelegalni bi akreditacije

• Studenti Pravnog fakulteta prvi na Transevropskom takmičenju 15/11
• Facebook suspendovao stotine aplikacija? 23/08
• Ističe rok za stipendije FEFA i 24 sata 29/03

Mnoga nelegalna isturena odeljenja visokoškolskih ustanova žele da posluju po zakonu. Inspekcija najavila da će ove godine zatvoriti sve koji posluju „na divlje“

Mnoga nelegalna, isturena odeljenja fakulteta i visokih škola odlučila su da posluju po zakonu i zatražila akreditaciju. Komisiji za akreditaciju (KAPK) poslednjih meseci stiže neuobičajeno veliki broj zahteva upravo iz nelegalnih visokoškolskih institucija.

A sve to iz straha od zatvaranja, jer je prosvetna inspekcija najavila da će ove godine zatvoriti sve koji posluju „na divlje“. Samo od oktobra KAPK-u je stiglo devet zahteva. Svi su stigli sa adresa privatnih univerziteta i visokih škola. Jedan privatni univerzitet želi da legalizuje jedno, a drugi dva odseka van sedišta. Treća se obratila privatna visoka škola koja bi da ozvaniči rad ispostava u čak šest gradova.

Broj zainteresovanih je veliki s obzirom na to da je za sve ove godine akreditovano tek desetak isturenih odeljenja. Procenjuje se da ih je ukupno stotinak. I nisu samo privatnici ti koji ne poštuju zakon. Nelegalne obrazovne centre otvarali su i državni fakulteti.

”Istina je da među onima koji su prošle godine podneli zahtev za akreditaciju isturenih odeljenja ima i državnih fakulteta”, potvrđuje za Novosti prof. dr Endre Pap, predsednik Komisije za akreditaciju, ”Stigao nam je veliki broj zahteva i pored redovnih poslova koji nisu mali, čeka nas i dodatni angažman da bismo doneli odluke u svim slučajevima. Svaku od tih ustanova moramo posetiti i videti u kojim uslovima se tamo studira. Posle toga mišljenje treba da daju i recenzenti. Ta procedura mora da traje bar mesec, dva.”

Profesor Pap objašnjava da svi koji žele da akredituju deljenje van sedišta matične ustanove moraju da budu opremljeni kao pravi mali fakulteti. Neophpodno je da imaju biblioteku, studentsku službu, sekretara, informatičku opremu i odgovarajuće uslove za održavanje nastave. Ako nisu sve to obezbedili, napominje, ne mogu da se nadaju akreditaciji.

Osim novih predmeta, prof. Pap napominje da su zatrpani i regularnim poslovima oko reakreditacije. Potrebno je da „zeleno svetlo“ KAPK dobije oko 300 institucija i više od 2.000 studijskih programa. Svi koji su akreditovani u prvom ciklusu, tokom poslednjih pet godina, sada moraju ponovo da dokažu da imaju propisanu površinu, broj profesora, nastavne planove i uslove za izvođenje nastave.

Blokiran rad komisije

Izmenama finansijskih zakona, koje su od Nove godine stupile na snagu, Komisiji za akreditaciju blokiran je rad. – Imamo samo jednog stalno zaposlenog, što po novom znači da bismo honorarno mogli da angažujemo samo 0,1 čoveka, spoljnog saradnika – objašnjava prof. Pap. – A posao u komisiji radi 800 nezavisnih recenzenata koje sada ne možemo da platimo, pa trpi i sam proces akreditacije. Nadamo se da će ministarstva prosvete i finansija pronaći rešenje.

Izvor: Novosti