“Deža vi” fenomen – zašto nam se to dešava?
Povezane objave
Da li vam se ikada desilo da se nađete u situaciji za koju ste sigurni da se nije mogla desiti nikada pre, ali ipak imate osećaj kao da znate šta će se sledeće dogoditi? Ako jeste – znači da ste imali deža vi.
Deža vi je jedna od većih misterija koja interesuje veliki broj ljudi, a naučnici se trude da je razreše i saznaju zašto nam se to dešava.
Naime, naučnici sa Univerziteta u Sen Endrusu pokušali su da dođu do odgovora na ovo pitanje tako što su izveli eksperiment. Rezultati su pokazali da je deža vi zapravo način da naš mozak proveri da li su njegova sećanja tačna.
Naučnici su pomoću magnetne rezonance pratili aktivnosti mozga kod 21 volontera koji su učestvovali u eksperimentu. Cilj je bio da se podvrgnu proceduri koja izaziva isto osećanje kao deža vi, a naučnici su pokušavali da isprate šta se to u našem mozgu tada dešava.
“Ovaj osećaj proizvode delovi mozga zaduženi za proveru postojećih sećanja, a ne oni za ‘lažna sećanja’. To je u skladu sa našom teorijom da je ovo iskustvo svesno registrovanje ispravljanja određenih neslaganja u našem sećanju”, kaže Akira O’Konor, vođa tima naučnika.
Upravo zato se deža vi javlja sve ređe kako starimo, iako se baš u starosti dešavaju problemi sa memorijom i pamćenjem.
“Ako nije u pitanju greška, već prevencija greške, onda sve ima mnogo više smisla”, kažu naučnici.
Ukoliko je deža vi zapravo načim ispravljanja grešaka u našem sećanju, onda naučnici tvrde da nedoživljavanje tog osećaja može zapravo biti znak lošeg pamćenja. Međutim, ovo može biti i znak da ljudi kojima se ređe dešava deža vi imaju bolje pamćenje, pa samim tim nemaju potrebu za prevencijom grešaka.
Kao što je već poznato, a i očigledno, deža vi u prevodu sa francuskog jezika znači “već viđeno”, odnosno već doživljeno, jer upravo kada nam se to dešava mi se osećamo kao da smo situaciju u kojoj se u tom trenutku nalazimo – već nekad proživeli.
Tokom eksperimenta koji su realizovali naučnici isprobana je metoda u kojoj ispitanici dobijaju niz povezanih pojmova, kao što su na primer jastuk, krevet, noć, ali ne i pojam koji ih sve povezuje – na primer spavanje.
Zatim ispitanici odrično odgovaraju na pitanje da li su čuli reč koja počinje na slovo “s”, ali kasnije, kada im se postavi pitanje da li su čuli reč “spavanje” – a iako oni znaju da je to nemoguće, ipak imaju “lažno sećanje” o tom pojmu i osećaj kao da su zapravo čuli i tu reč.
Your e-mail address will not be published.
Required fields are marked*