Istorija kafe

Povezane objave

• Novi Sad dobija botaničku baštu? 21/05
• Prva beba u svemiru? 14/10
• Da li je moguće razmnožavanje u svemiru? 08/08

Danas je najskuplja kafa Kopi Luvak, sto grama ove kafe košta čak 75 dolara, a šoljica se u Kaliforniji može popiti za nekih 5 dolara i to je promotivna cena. Tajna ove kafe je što prolazi kroz probavni trakt ciberke, grabljivc koj se hrani zrnom ove biljke, te se izlučuje kroz izmet. Enzimi iz želudca ove životinjice daju kafi daje posebnu aromu i ukus.

O tome kako je kafa od običnog zrna postala neobična magija svakodnevnog života samo legende kruže. Jedna kaže da je etiopijski pastir Kaldi jednog dana video da mu se ovce čudno i živahno ponašaju. Kada je video čime se hrane, a to su bile bobice, zrna zelene kafe, i sam je probao isto i svoje otkriće podelio sa koptskim sveštenicima u obližnjem samostanu. Sveštenici su počeli da potapaju zrna i tako ih jedu, a vodu u koju su zrna bila potopljena su pili kako je ne bi bacili. To im je pomagalo pri dugim molitvenim obredima, kafa bi ih držala budnima. Kafu su ubrzo otkrili i mnoga plemena istočne Afrike, koji su zrna kafe konzumirali sa životinjskom masti i to bi zvali obrokom za snagu i izdržljivost.

Samo poreklo imena kafa vezuje se za Etiopiju, prema jednj tezi ime je izvedeno od etiopijske provincije Kafa. Druga teza ime kafe vezuje za arapsku reč- ghahweh- vino, kako se kafa po dolasku u Evropu naziva „Arapskim vinom“- već tad je otkrivena fermetacija kafe i tako se u početku spravljla. 

Sa prostora afričke visoravni kafa je najkasnije do 9. veka prešla Crveno more i odomaćila se u Arabiji. Iz Arabije potiče napitak koji mi danas nazivamo kafom. Oko 1000. godine počeo se praviti napitak od sušenih i isprženih semenki koji je ubrzo postao širom prihvaćen u čitavoj Arabiji. Ali u 10. veku spoznaje korisne efekte kafe. Centar trgovine kafom bio je grad Moka u Jemenu- prem kome je ime doobila i jedna od najpoznatijih vrsta kafa- caffe Mocca.Arapi su kafu ljubomorno čuvali od ostatka sveta pa bi svaki pokušaj krijumčarenja iste bio osuđen smrću švercera. Ipak su Indijci prekršili pravila i uspeli da prošvercuju kafu i počnu uzgoj i proizvodnju. Time je kafa ušla na svetska vrata.

Put prema Evropi vodi preko Carigrada. Tamo kafa stiže u prtljagu dvojice Sirijaca 1555. godine.U Turskom carstvu se tokom 16. veka razvija običaj svakodnevnog ispijanja kafe. Navika je uzela toliko maha da su državne vlasti morale zabraniti konzumiranje kafe, kako je taj ritual oduzimao mnogo vremena sultanovim podanicima. Uprkos zabrani srediinom 16. veka otvorene su kafane kao uslužni objekti u kome se služio samo ovaj napitak. Uskoro kafana postaje sinonim okupljanja i druženja, uživanja,odmora, u turskim kafanama je počeo da se konzumira alkohol, puše opojna sredstva, igraju razne igre. Kafa u Evropu dolazi osmanskim osvajanjima.