Šta je kovid nesanica?

Povezane objave

• Treba češće da putujemo – naučno dokazano! 10/09
• Sve više kratkovidih osoba 20/03
• Idealne namirnice za instant podizanje energije 16/12

Stručnjaci navode da je sve više ljudi koji pate od nesanice, odnosno lošeg spavanja. Ova epidemija neispavanosti se dovodi u direktnu vezu sa pandemijom koronavirusa. Uz fizičku distancu situacija sa kovidom19 poremetila je i svakodnevne rutine. Takođe, pomerila je granice između poslovnih i privatnih obaveza i života.

Psiholozi još navode i da je na kvalitet spavanja najviše uticala neizvesnost i briga oko bolesti i samog virusa. Prema jednoj studiji, rađenoj u Velikoj Britaniji, pre pandemije svaki šesti čovek je imao problem sa nesanicom, a danas tu muku muči svaka četvrta osoba.

– Kovid nesanica je jedan simptom u sklopu nekih širih tektonskih promena fiziologije i psihologije, sve je povezano i sve što se reflektuje spolja provlači se kroz subjektivnu prizmu – rekla je Bojana Regoje, psiholog i psihoterapeut, a preneo je B92.

možda vas zanima i: Koje namirnice treba izbegavati pred spavanje?

Naime, nesanica se tumači kao znak da se nešto važno dešava, a san ima jako važu funkciju procesuiranja svega što se dešava.

– Upravo bih izdvojila da je problem to kada nesanica ulazi u neku vrstu patologije, i traje više od par nedelja. Tada osoba ima poteškoće sa usnivanjem i ima produženo vrme zaspivanja i potrebno joj je više od trideset minuta da zaspi ili se budi u toku noći jer ne može da zaspi –  kazala je Regoje.

Popodnevna dremka: da ili ne?

U slučaju tkz. korona nesanice nije preporučljivo dremanje popodne, kao ni konzumiranje kafe i energetskih napitaka. Kako bi se organizam navikao i promenio ritam potrebno je pridržavati se jednostavnog recepta. Naime, stručnjaci napominju da je neophodno da odlazak u krevet i buđenje svakog dana budu u isto vreme, ali i večeru pre spavanja treba izbegavati.

S druge starane, odmaranje tokom dana može da koristi kardiovaskularnom sistemu. U studiji objavljenoj u časopisu Heart navedeno je da su istraživači u Švajcarskoj posmatrali više od 3.460 dobrovoljaca, a koji nisu imali istorije srčanih bolesti. Te su zaključili da dremanje jednom do dva puta nedeljno smanjuje rizik od srčanog udara, srčanog zastoja ili moždanog udara.

Istovremeno, navodi se da popodnevno dremanje šest ili sedam puta nedeljno ne prija srcu. Treba dremati u propisanom vremenu i to ne previše dugo. Prema analizi iz 2020. godine, predstavljenoj na Kongresu Evropskog kardiološkog društva, svakodnevno dremkanje duže od sat vremena može da ugrozi zdravlje srca.

Nakon proučavanja 313.651 učesnika, “spavanje duže od 60 minuta povezano sa 34 odsto većom verovatnoćom kardiovaskularnih bolesti u poređenju sa rezultatima onih koji nisu dremali”, navedeno je u analizi. Na osnovu svih informacija, srcu prija dremanje dan ili dva i to u trajanju od pola sata do 45 minuta, i takvo poslepodnevno spavanje može da poboljša rad srca, posebno onima koji noću ne mogu lako da zaspe.