Problem odlaganja obaveza

Povezane objave

• Zašto je trčanje važno? 14/08
• Lako do savršenih zuba uz novu metodu 20/07
• Tihe radosti introvertnih osoba 04/05

Ukoliko ste i vi jedna od osoba koja svoje obaveze – koje je trebalo da obavite još juče – ostavljate za prekosutra, trebalo bi da nešto promenite u svojim navikama.

Šta je odlaganje?

Svi odlažemo neprijatne ili dosadne obaveze s vremena na vreme. Pranje automobila, čišćenje prozora ili stresni telefonski pozivi često nisu veoma zabavne obaveze. Međutim, iako većina ljudi odlaže obaveze ponekad, neki ipak to rade neprestano. Tu već nastaje problem.

Odlaganje je stresno

Odlaganje vodi ka stresu jer umesto da se osećamo ispunjeno kada neku obavezu izvršimo, naši planovi i želje završavaju neuspehom. Pozorišne karte i aranžmani za putovanja se često rasprodaju pre nego što ih osoba koja odlaže obaveze rezerviše. Avioni odlaze, krajnji rokovi prolaze, poslove dobijaju neki drugi ljudi – oni koji svoju biografiju pošalju na vreme.

Odlaganje nosi sa sobom negativne posledice

Grupa istraživača sa Karlton univerziteta u Kanadi sprovela je onlajn istraživanje. Na pitanje „U kojoj meri odlaganje obaveza negativno utiče na vaše zadovoljstvo?“ dobili su 2.700 odgovora. Svaka druga osoba (46 %) odgovorila je „prilično“, a svaka peta (18%) ogovorila je da „izuzetno negativno utiče“.

Odlaganje preti vašoj sreći

Iako je odlaganje često beznačajno, ljudi koji često odlažu ostaju duboko povređeni kada dožive poslovni neuspeh. Odlaganje na duge staze postaje mnogo više od pretnje našem zdravlju, sreći ili produktivnosti. U tom slučaju odlaganje može da predstavlja ozbiljan problem i čitavoj zajednici ili kompaniji.

Osobine osoba koje odlažu

Kako prepoznati takvu osobu? Uglavnom odbijaju da podele informacije o svojim sposobnostima, nisu veoma vešti u proceni vremena, često se fokusiraju na prošlost, i radije se opredeljuju za uslužne poslove. Ove karakteristike su uglavnom posledica nedostatka samopoštovanja, nedostatka takmičarskog duha, samozavaravanja, depresije i anksioznosti.  

Ne postoje laka rešenja

Džozef Ferari, profesor psihologije na De Pol univerzitetu u Čikagu tvrdi da : „Nije problem u upravljanju vremenom. Ukoliko hroničnom odlagaču kažete da obavi posao, to je kao da ste rekli depresivnoj osobi da se oraspoloži.“  

Zašto ljudi odlažu?

Ferari je došao do zaključka da su ljudi koji odlažu imali prilično autoritativne očeve. Stoga je u tom slučaju odlaganje neki vid pobune. Kleri Lej sa Jork univerziteta tvrdi da ljudi koji odlažu obaveze razmišljaju u okviru „snova i želja“ dok ljudi koji to ne rade razmišljaju o „obavezama i zadacima“. Još tvrdi i da su „Odlagači takođe i neurotično neorganizovani kada je u pitanju razmišljanje, stoga su veoma zaboravni i gotovo je nemoguće da nešto dobro isplaniraju.“

Kako ljudi odlažu?

Istraživanje odlaganja je relativno novo polje, međutim, istraživači razlikuju nekoliko različitih tipova odlaganja. Dva najčešča tipa su bihejvioralno odlaganje i odlaganje odluka.

Bihejvioralno odlaganje

Ovaj vid odlaganja predstavlja vrstu sabotaže gde ljudi prebacuju krivicu na druge i izbegavaju obaveze. Na primer, ukoliko student ne položi ispit, najbolji izgovor mu je odlaganje obaveza.

„Lakše im je da ostave utisak da nisu uložili dovoljno truda nego da nisu sposobni da ispune neku obavezu. Neuspeh pravdaju nedostatkom vremena.“ , tvrdi Ferari.

Ferari takođe smatra da odlagači boluju od niskog samopoštovanja i neprestane sumnje u sebe, kao i da brinu o tome kako će drugi ljudi proceniti njihove sposobnosti. „Odlagači smatraju da je sposobnost merilo vrednosti jedne osobe.“ Stoga, ukoliko nikada ne dovrše obavezu, niko neće moći da procenjuje njihovu sposobnost.

Odlaganje na duže staze i nesposobnost da se obaveza izvrši dovode do začaranog kruga čiji je krajnji ishod neverovatan pad samopoštovanja.  

Odlaganje odluka

Ovaj tip osobe odlikuje odlaganje donošenja odluka kada se suočava sa konfliktnom situacijom ili nekim odabirom. Ljudi koji odlažu donošenje odluka se često plaše grešaka i uglavnom su perfekcionisti.

Neretko traže previše informacija o alternativama pre nego što se uopšte usude da donesu neku odluku, ukoliko je ikada i donesu.

Previše informisani odlagači dovode sebe u opasnost da sami sebe sabotiraju. Sami stvore previše izbora da se na kraju nađu u bezizlaznoj situaciji, i ne mogu da izaberu plašeći se da će na kraju odabrati neku opciju koja nije dovoljno dobra.

Promena

Svest o problemu je prvi korak ka promeni, a razumevanje drugi. Nakon toga, terapija promene ponašanja bi u velikoj meri mogla da pomogne ukoliko je odlaganje izvor ozbiljnih problema na poslu ili u vezi. Iako ne postoji magični lek za odlaganje, rešenje može biti bilo šta što odlagačima pomaže u ponovnoj izgradnji samopouzdanja i utiče da se osećaju dobro u sopstvenoj koži.