2 uobičajene (i beskorisne) veštine koje uče studenti

Povezane objave

• Subotica: Prezentacija studija u Danskoj 06/06
• Raspisan konkurs za upis na “Studije budućnosti” 24/08
• Studenti se na Sajmu pripremaju za ispit 18/11

Studenti nauče dosta veština tokom perioda školovanja na fakultetu. Većina njih je veoma važna – bilo da je cilj fakulteta unosno zaposlenje, profesionalno pripremanje i/ili intelektualni razvoj.

Studenti uče kako da misle kritički, sarađuju, komuniciraju, koriste matematiku, primenjuju principe na specifične slučajeve, procenjuju sopstveno učenje, stvaraju znanje, uče o svetu, rešavaju probleme, i još mnogo toga.

Često studenti nisu ni svesni da uče ove veštine; ponekad, profesori nisu ni svesni da ih podučavaju! I naravno, postoji kontroverza oko toga koliko dobro su ove veštine učene i naučene. Ali svi se slažu da su ove veštine neophodne za obrazovanu osobu, dobrog i profesionalnog zaposlenog, i dobrog građanina.

Međutim, postoje i one veštine koje su prilično besmislene, a na koje studenti izgube mnogo vremena vežbajuči ih.

Beskorisne su jer ih ljudi retko kad koriste van fakulteta, a u pitanju su ove dve veštine:

Beskorisna veština broj 1 “Prazno pamćenje”

Problem ne leži u učenju napamet. Od prvog razreda se hvalimo znanjem svojih adresa i broja telefona. Danas pamtimo gomilu šifri i broj autobusa kojim idemo na posao.

Takođe, ne treba biti ni protiv komprehenzije – razumevanja smisla činjenica, koncepta i principa. Ali definicija “praznog pamćenja” jeste učenje činjenica i drugih stvari koje su spremne i dostupne – na internetu ili bilo gde drugde.

“Prazno pamćenje” uključuje definicije – uslovljenog stimulusa, adolescentske egocentričnosti, teorije utilitarizma, itd – bez dubljeg razmišljanja o njima. Od vitalnog je značaja da razumemo i primenimo ove koncepte, ali nije neophodno da ih pamtimo, OSIM za testove.

Neki fakultetski testovi traže od studenata znanje činjenica, koncepta, rešenja problema itd. Studenti dobijaju poene za pamćenje.

Teško da ćete se setiti stvarne životne situacije u kojoj ćete biti nagrađeni za pamćenje, pre nego razumevanje, primenjivanje, procenjivanje i stvaranje. (Možda u prvom razredu, u slučaju da se izgubimo, moglo je biti poželjno da znamo svoju adresu. Ali čak i tad bi možda bilo bolje naučiti put do kuće.) Mnogi smatraju da je pamćenje važan korak u učenju primenjivanja koncepta. Ipak, studenti bi praksa bolje pomogla pri učenju činjenica.

Beskorisna veština broj 2 “Prazno čitanje”

Definicija “praznog čitanja” je čitanje bez neposredne odgovornosti. Studenti čitaju poglavlja iz udžbenika, članke, zadatke sve vreme. Ali profesori – svojim rečima i/ili ponekad učenicima prenesu poruku da ne moraju da čitaju u neku određenu svrhu.

Studenti često čuju ovakve stvari:

• Da neće morati da demonstriraju ili koriste svoje znanje u narednih nekoliko nedelja – tj. do narednog testa
• Ako nešto nije spomenuto na predavanju, to ne mora uopšte da se zna
• Dobiće predavanja, teze, PowerPoint prezentacije i listove pomoću kojih će znati šta tačno treba da uče

“Prazno čitanje” je i dalje prilično uobičajeno, mada u manjoj meri nego ranije. Mnogi profesori organizuju kurseve oko problema za čije rešavanje mnoge tragove i alatke pružaju materijali za čitanje.

Organizuju se predavanja na kojim se diskutuje o tim materijalima, tako da su studenti kažnjeni (ili im bar bude dosadno) kada ne mogu da učestvuju. Profesori takođe daju i testove da procene učenje studenata (naravno, neka pitanja su bazirana na pamćenju, tako da se vraćamo na beskorisnu veštinu broj 1). Ovom strategijom pokušava se smanjiti vreme između čitanja i razumevanja pročitanog i tako čitanje učiniti manje praznim.