Gradovi bez automobila

Povezane objave

• Namirnica koja smanjuje anksioznost 07/03
• Kriterijum za zapošljavanje – talenat, a ne diploma 21/09
• Jedna od ređih, ali jednako opasnih alergija 11/05

Posle više od stotinu godina života sa automobilima, uprave nekih gradova počinju da shvataju da automobili nisu pravo rešenje za urbane sredine. Ne radi se samo o smogu i zagušenjima u saobraćaju, jednostavno, automobili ponekad nisu idealno rešenje ni za kretanje.

Danas je saobraćaj u Londonu sporiji od prosečnog bicikliste ili kočije. Ljudi iz Los Anđelesa, koji na posao idu kolima, provedu 90 sati godišnje zaglavljeni u saobraćaju. Jedna studija je pokazala da vozači u Velikoj Britaniji izgube 106 dana tražeći slobodno mesto za parkiranje.

Saobraćaj u Londonu je sporiji od prosečne brzine bicikliste ili vožnje kočijama

Zato se sada u mnogim gradovima radi na prostornom dizajniranju, razvoju aplikacija i primeni raznih drugih rešenja kako bi se eliminisali automobili iz pojedinih delova grada.

Promene ove vrste najbrže se dešavaju u evropskim prestonicama, što nimalo ne iznenađuje jer su ovi gradovi osnovani stotinama ili hiljadama godina pre nego što su se automobili uopšte i pojavili.

U prostranim predgrađima američkih gradova, koja su dizajnirana za vožnju, eliminisanje automobila je malo zahtevnije. Takođe, ima i onih gradova koji su još uvek opčinjeni automobilima, poput Sidneja u Australiji, gde se pešački prostor žrtvuje za potrebe vožnje i parkiranja.

Ovde su navedeni samo neki od gradova gde se ozbiljno razmišlja o problemu zagađenosti i zakrčenosti ulica. Njihova rešenja mogu poslužiti svim drugim gradovima kao primer.

Madrid

Uprava Madrida je već zabranila saobraćaj u nekim ulicama i nastavlja da radi na proširenju zone u kojoj nema automobila. Ova zona se trenutno prostire na više od jednog kvadratnog kilometra, a jedini koji imaju dozvolu da voze unutar ove zone su ljudi koji tu žive. Za sve ostale koji se odluče na taj postupak, minimalna kazna iznosi 100 dolara. Ovo je samo deo krupnijeg plana koji za cilj ima pretvaranje centralnog dela grada u pešačku zonu. Tokom narednih godina, dvadeset četiri najprometnije ulice biće redizajnirane i prilagođene pešacima, ne automobilima. Pre nego što se plan sprovede u delo, primenjivaće se privremena mera – za automobile koji najviše zagađuju prostor cena parkinga će biti viša.

Čengdu

U planu je izgradnja novog satelitskog grada u Jugozapadnog Kini, koji bi mogao da posluži kao primer za moderno pregrađe. U gradu će ulice biti tako dizajnirane da se do bilo koje lokacije može doći u roku od 15 minuta pešice.

Plan su uradile čikaške arhitekte Adrijan Smit (Adrian Smith) i Gordon Džil (Gordon Gill) i prema planu automobili nisu potpuno izostavljeni, već će na polovini puteva biti moguće koristiti motorna vozila. Ovo predgrađe će biti povezano i sa gravitirajućim Čengduom. Predviđena populacija za ovo predgrađe iznosi 80.000 ljudi i većina njih će moći da ide na posao pešice. Trebalo bi da projekat bude gotov do 2020. godine, mada postoji mogućnost da se rokovi pomere, jer radovi trenutno miruju zbog problema sa zoniranjem.

Hamburg

U ovom gradu zabrana korišćenja automobila nije sastavni deo plana, ali istovremeno gradske vlasti se ne trude da olakšaju vožnju. Tokom narednih 15 do 20 godina trebalo bi da se sprovede u delo projekat zelena mreža, koji podrazumeva povezivanje parkova širom grada, čime će biti omogućeno da se peške ili biciklom stigne do bilo koje lokacije. Ova mreža bi trebalo da pokrije 40% površine grada. Projekat obuhvata i delove grada kuda danas prolazi put A7, koji nimalo nije popularan zbog gustog saobraćaja.

Helsinki

U Helsinkiju se tokom predstojećih decenija očekuje novi talas naseljavanja grada. Međutim, što više ljudi dođe u grad, manje automobila će biti dozvoljeno na ulicama. Prema novom planu, predgrađa koja zavise od prevoznih sredstava, biće pretvorena u šetačke zajednice, dobro povezane sa gradskim centrom brzim javnim prevozom. Takođe, radi se na razvoju novih usluga tipa prevoz na poziv kako bi se podstakao život bez automobila. Trenutno se testira aplikacija koju bi građani koristili da zatraže javni bicikl, automobil, taksi ili da pronađu najbližu autobusku ili železničku stanicu. Očekivanja grada su da za deset godina niko neće imati potrebu za sopstvenim vozilom.

Milano

U Milanu se drugačije pristupa rešavanju prekomernog broja automobila u gradu. Trenutno se testira nov način da automobili nestanu iz centra grada. Gradska uprava nudi mogućnost građanima da ostave svoje automobile kod kuće, a da zauzvrat od grada dobiju besplatne vaučere za vožnju gradskim prevozom. Stvarna lokacija automobila se prati pomoću uređaja sa internet vezom, tako da niko, ko prihvati ovu ponudu, ne može da vara i da kolima ide na posao. Svakog dana nečiji automobil ostaje kod kuće, a vlasniku grad šalje vaučer za javni prvoz.

Kopenhagen

U Kopenhagenu je pre 40 godina saobraćajna situacija bila problematična kao i u bilo kom drugom velikom gradu. Sada više od polovine stanovništva svakodnevno koristi bicikl.

Grad Kopenhagen ima u planu izgradnju autoputa za bicikliste

Gradska uprava je još 1960. godine počela da uvodi pešačke zone, a u godinama koje su usledile sve više je bilo ulica gde su automobili nepoželjni. Grad trenutno može da se pohvali dužinom biciklističkih staza od preko 320 km, a radi se i na formiranju biciklističkog autoputa, kako bi bilo lakše doći do predgrađa. Kopenhagen je jedan od evropskih gradova sa najnižom stopom automobila u privatnom vlasništvu.

Ni jedan od ovih gradova ne planira da apsolutno zabrani korišćenje automobila – barem ne još uvek. Verovatno nikada neće ni doći do potpunog izbacivanja automobila iz gradskih sredina. Ali zato postoji mogućnost da gradovi u budućnosti dobiju svoju malu flotu električnih samoupravljajućih automobila koji će pomoći da se prevaziđu trenutni problemi sa nedovoljnim brojem mesta za parkiranje, sa zakrčenošću u saobraćaju, kao i problemi zagađenja životne sredine. Dobra stvar je da su urbanisti napokon shvatili da ulice treba da budu prilagođene ljudima, a ne automobilima.