Na današnji dan rođen Nikolo Paganini

Povezane objave

• Rusija planira turističke svemirske šetnje sledeće godine! 02/02
• Literatura koju preporučuje Bil Gejts 11/06
• 5 najboljih univerziteta na svetu 07/09

Na današnji dan, 27. oktobra 1782. godine, u Đenovi rođen je italijanski virtuoz na violini i kompozitor Nikolo Paganini.

Kao treće dete lučkog radnika, od oce je nasledio ljubav i talenat prema muzici. Uskoro je počeo da uči mandolinu i giraru, pa bi ubrzo zatražio školovanog učitelja. Kod Đakoma Koste Nikolo je vredno vežbao i razvijao svoj talenat koji je imao priliku prvi put da pokaže u javnosti 31. jula 1795. godine. Tada je održao svoj prvi koncert u pozorištu “Sant Agostini” sa ciljem da prikupi novac za nastavak školovanja.

Nakon velikog uspeha njegovog prvog koncerta, na kom je izvodio svoje varijacije poznatih dela, uspeo je da dođe do profesora Role u Parmi, koji je zaključio samo da Nikolo nema šta da nauči od njega.

Tako se Nikolo fokusirao na izučavanje harmonije i kontrapunkta, koje će mu biti od pomoći kada počne da komponuje.

Zbog loše političke situacije u Đenovi, Paganini odlučuje da ode od kuće i započne koncertnu turneju po celoj Italiji.

Uskoro je bio toliko uspešan da je mogao da odabere poziciju koju je želeo. Tako je postao prvi violinista Nacionalnog repubikanskog orkestra i drugi violinista na dvoru Elize Bonaparte.

Eliza Bonaparte se zaljubila u Paganinija, a najviše ju je kod njega privukla strast sa kojom Nikolo svira i stvara muziku. Nakon četiri godine (1809. godine) na dvoru Elize, Paganini je napisao 40tak sonata za violinu i gitaru, ali zbog svađe sa vladarkom odlazi sa dvora i nestaje iz javnog života.

Nikolo Paganini je zbog svog nesvakidašnjeg talenta i sviračke veštine dobio nadimak – “đavolji violinista”. Naravno, ovo ime je dobio od onih koji su bili zavidni i koji su širili glasine da je Paganini “u dosluhi sa samim đavolom”, jer drugo objašnjenje za njegov virtuozitet nisu imali.

Paganini je bio veoma popularan i žene su ga volele, ali zbog njegovog karaktera i načina života nije mogao da pronađe nikoga ko bi bio spreman da podnosi njegove oscilacije u ponašanju i raspoloženju.

Kada mu je karijera krenula uzlaznom putanjom, ubrzo je postao veoma bogat, ali je i dalje živeo na isti način – nije mogao da se skrasi na jednom mesu i često je menjao životne saputnice. U julu 1825. godine dobio je sina Akila sa operskom pevačicom Antonijom Bjanki. Njegov sin je bio njegova najveća i jedina ljubav, a nakon rastanka sa Antonijom borio se da dobije starateljstvo, kako bi mogao da ga vodi sa sobom, gde god da putuje.

Preminuo je 27. maja 1840. godine.

Biografije drugih značajnih istorijskih ličnosti nalaze se OVDE.