Ko su derviši?

27/07/2020 11:06

Ko su derviši?

Neumorni ples vrtenja širokih belih odora i padanje u trans. Ovaj mistični narod veruje da mogu videti budućnost i dovode sebe plesom do transa. Oni su mirni, svoji, predani veri i iako mnogi tvrde da nisu odani islamu, oni se obećavaju istom objašnjavajući da je njihova vera ljubav i da oni veruju kroz ljubav.

Ratovi zvezda su inspirisani tunižanskim dervišima snimani baš na prostorima jedne okupine derviša u Sahari, a film je ustvari pun detalja inspirisanih ponašanjem i životom kao i običajima i ritualima ovog naroda.

Suf ili vuna – beli vuneni ogrtač koji nose muslimanski asketi

Sufizam je mistički aspekt islama, način je života koji težći ka Božijem jedinstvu i prisustvu delanjem kroz ljubav, asketizam (odricanje od strasti i telesnih prohteva) i ekstatičko jedinstvo savoljenim Tvorcem. Veruje se da je dervišizam počeo još sa Muhamedom. Fakir ili derviš (što znači siromašan) zvao se siromah koji se odricao svih dobara i bogatstava da bi živeo jednostavno. Derviši su se u znak asketizma odevali u suf- bele oskudne i jednostavne haljetke.

S’ početka derviši su bili inspirisani isključivo Kuranom i sledili su proroka Muhameda, time odlaze u ekstremizam, asketizam, posvećivanje jednom Bogu i odbacivanje sveta…išli su do krajnosti. Potom se kroz vreme meša i uticaj hrišćanske asketske tradicije iako dervišizam ostaje iskonski specifično islamski oblik misticizma. U početku su ga propagirali i propovedali pojednici nije bilo organizovanog sistema.

Javljaju se u 8. veku na prostorima Mesopotamije. Već u devetom veku nailaze na otpor od strane klasičnih islamista koji ih odbacuju i dan danas poput sekte. U 12. veku nastaju bratstva derviša ili redovi- učenici se okupljaju u kući učitelja i to liči na danšnje derviše za koje mi znamo, u susednoj Bosni. Učenici se nazivaju salikun (putnici) i slede stazu- mariku. Marika- staze u prevodu, postaje i naziv za redove derviša. Redovi se masovno formiraju u 13. i 14. veku i dobijaju ime učitelja te svvaki ima posebne vizije, molitve, običaje, svoj „dikir“- „sećanje“ na Boga.

Specifično i zanimljivo je njihov dikir kojim se koriste dubljim disanjem, muzikom, brojanicama, plesom te sve liči na pad u trans kod derviša mevlevija oje znamo. 

Danas ih najviše ima u severnoj Africi i Sahari gde je ostalo njihovo beduinsko uporište.

27/07/2020 11:06

Your e-mail address will not be published.
Required fields are marked*

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments