Cenimo li tuđe vreme, a poštujemo li svoje?

Povezane objave

• Na današnji dan preminuo Uroš Predić 11/02
• Istraživački robot lansiran na Crvenu planetu 08/05
• Najsitnije skulpture na svetu 17/11

Parola poštovanja tuđeg i sopstvenog vremena izraženog u materijalnom dobru je „vreme je novac“. 

Okej, to piše, to smo i pročitali, ali da li se to tuđe, odnosno naše, vreme zaista poštuje i da li se ono naplati onoliko koliko vredi? I ono najvažnije pitanje: kako ste se osećali kada vas je neko poslednji put zamolio da uradite nešto za njega rekavši ležerno „ma, to je tebi pet minuta posla“?

Kako bismo znali da cenimo svoje i tuđe vreme, a bez obzira na to da li smo završili fakultet, ili imamo zanat u ruci, za šta je isto potrebno neko školovanje bez obzira na umeće, ili smo se usavršavali iz bilo kog posla, moramo se podsetiti upravo na to da smo se školovali.

Nakon toga setite se svih sati provedenih u praksi, volontiranju, početničkom radu, kursevima, seminarima, kako bi usluga dobila svoj oblik i kako bismo je mogli tako realnu ponuditi. 

Nakon ponude, veoma je važno znati tražiti realnu cenu. Bez obzira na to ko vam traži proizvod, ili od koga tražite proizvod, imajte sve to navedeno na umu.

Uzaludni motivatori

Pet minuta vremena i naš/vaš rad, znate ono sa početka teksta, može neko da kaže bez ikakve zlurade namere, već kao olaki izvor motivacije koji bi osobu trebalo da pokrene da im finalizuje traženi proizvod ili uslugu u što kraćem vremenskom roku.

Sećate li se da smo nedavno pisali o toksičnoj pozitivnosti? Ni ona, najčešće, nije zlonamerna, ali ne pomaže, a ako i stvori privid sredstva od kog vam je lakše, osećaj je trenutan. Tako je i sa ovom motivacionom porukom od pet minuta. 

Šta ovo tačno znači? Osoba koja je stručna za nešto zna koliko vremena joj je potrebno da bi privela kraju ono šta joj je traženo. Ukoliko je zaista potreban kraći vremenski period, to je upravo zbog te stručnosti i druga strana bi trebalo to da ceni, a prva da monetarizuje rad.

Usluga isključuje ovako nešto, ili rad koji nekome poklanjate – to je dobra volja.

Vreme drugih ljudi je ograničeno, kao što je i naše – William Oncken, konsultant

Zato je upravljanje vremenom jedna od cenjenijih veština 21. veka. 

Neko će reći da su obaveze postojale i pre sto godina. Tačno. Međutim, danas se mobilnost traži gotovo svakodnevno, dok se vreme za realizaciju obaveza smanjuje, što nas uzurpira na svim nivoima. Ovako nešto neretko pravi od nas stresna i anksiozna bića, koja nemaju dovoljno vremena za sebe, pa ni za svoju porodicu i prijatelje. O hobiju i odmoru da ne govorimo.

Neki od saveta za rešavanje problema o kom govorimo siguran su pokazatelj u praksi, a nalaze se i u okviru izučavanja upravljanja vremenom. 

To su: definišite vrednosti i ciljeve, planirajte i držite se tog plana, osim u izuzetnim okolnostima, napravite prioritete, naučite da kažete ne kada za to ima potrebe, upravljajte emocijama koje mogu biti jak blokator.

Iz svega ovoga jasno je koliko je svačije vreme dragoceno. Zato ga ne shvatajte olako i naučite da živite od njega.