Koliko je Bolonja olakšala studiranje?

Povezane objave

• 60 godina Filozofskog fakulteta u Novom Sadu 17/11
• Mladi pravnici iz Niša najbolji u Srbiji 02/06
• Ruma: Raspisan konkus za dodelu stipendija 24/10

Možete li da zamislite da danas slušate jedan predmet na fakultetu godinu ili dve, pa da nakon tog dugog perioda polažete ispit? Naravno, tek kada spremite sav materijal koji je često i po nekoliko obimnih knjiga. U ovom slučaju, morali biste da zaboravite i na praksu. Zvuči čudno?

Bolonjski proces postoji sa ciljem stvaranja Evropskog visokoškolskog područja uz postojanje standardnih akademskih titula. Nastao je nakon što su Ministri obrazovanja 29 evropskih država u italijanskom gradu Bolonji, 19. juna 1999. godine, potpisali Bolonjsku deklaraciju.

Šta znamo o Bolonji?

Uopšteni ciljevi Bolonje su da olakšaju studiranje i ojačaju njen kvalitet, uz promociju evropskih principa u visokoškolskom obrazovanju. Namera je da se primene lako razumljiva i uporediva akademska zvanja, da se omogući mobilnost studenata, nastavnika, istraživača i drugih. Uvedene su diplomske i postdiplomske studije.

ESPB bodovi (evropski sistem prenosa bodova) funkcioniše godinama, a školovanje po ovakvom sistemu umnogome olakšava proces savladavanja gradiva postojanjem predavanja koja se dešavaju u kraćem vremenskom okviru, uz testove, seminarske radove, projekte, praksu, gostujuće profesore, razmenu studenata, i uz druge olakšavajuće metode.

Pored diplome na kraju dobija se Dodatak diplomi, koji je važan prilikom zapošljavanja, jer obuhvata i vannastavne aktivnosti: članstvo u studentskim organizacijama, pohađanje kurseva i seminara, znanje stranih jezika i drugo. 

Godine 2018, kada je bilo desetak godina od zvaničnog uvođenja Bolonje u Srbiju, tadašnja rektorka Beogradskog univerziteta, Ivanka Popović, pričala je o olakšavanju ispitne materije, uz održavanje kriterijuma, pa i o tome da je “deklaracija dala samo smernice za reformu obrazovanja, ali nije administrativno stegla ili ograničila nacionalne univerzitete”.

Šta to znači?

Kada je Srbija prešla na Bolonju, očekivanja su bila: skraćenje trajanja studiranja, veći broj visokoobrazovanih, unapređen kvalitet studiranja, visoka mobilnost studenata i drugo. Tada su komentari na postignuto bili polovično zadovoljni i sa strane profesora i sa strane studenata.  

Neki su zvanično i nezvanično govorili i o negativnim stvarima koje je ovo studiranje donelo. Spominjani su snižavanje kriterijuma, “omekšan” odnos profesora prema studentima, izborni predmeti koji su pravili više problema u odnosu na redovne,  i slične stvari.

Na kraju, promišljalo se o studentima koji studiraju godinama i o broju ispitnih rokova koji postoje, a i o onima koji se dodatno traže.

Sve ovo, suma sumarum, označava borbu koja i dalje traje, a sa dobrim ciljem koje Bolonja podrazumeva.