Studentima u Srbiji najvažniji porodica, prijatelji i obrazovanje

Povezane objave

• Fakultet političkih nauka u Beogradu objavio preliminarne rang liste 01/07
• Novi Sad: Studenti prava na praksi kod ombudsmana 06/12
• Laboratorija znanja na novosadskom FTN 12/12

Istraživanje centra za religijske studije Instituta za filozofiju i društvenu teoriju pokazuje da studenti u Srbiji smatraju da su im najvažniji porodica, prijatelji i obrazovanje.

Slobodno vreme je važno skoro polovini, a isto toliko studenata smatra da je važna i religija. Ne interesuje ih politika, i imaju malo poverenja prema institucijama.

Posao kao najvažniju stavku postavlja 46% studenata.

20% studenata misli da je religija veoma važna, 30% da je važna, dok je 21% neodlučno. 13% studenata smatra da religija uopšte nije važna.

Gotovo 85% studenata priznaje svoje konfesiono poreklo, ali je broj onih koji održavaju obrede mnogo manji, izjavio je za Tanjug rukovodilac centra Mirko Blagojević.

55% ispitanika veruje u postojanje Boga, 11% nije sigurno, dok 25% veruje u postojanje nekog oblika životne sile ili duha. 9% ispitanika misli da Bog ne postoji ni u kakvom obliku.

“U istraživanju ima i takvih primera da neko kaže da je ateista, ali navodi da po tradiciji pripada određenoj konfesiji”, istakao je Blagojević.

2% studenata ne pripada tradicionalnim konfesijama, već nekim duhovnim pokretima ili novim religioznim pokretima. 11% ispitanika tvrdi da je religiozno, ali da ne pripada nijednoj konfesiji.

Istraživanje o religioznim, moralnim i socijalno-političkim vrednostima je pokazalo da studenti imaju malo poverenja u institucije, što je bio i rezultat ranijih anketa.

“Studenti su možda najkritičniji deo društva”, ocenio je Blagojević i naveo da od svih institucija najviše veruju crkvi, pre svega, SPC i vojsci, a zatim školama i fakultetima.

Prema svim ostalim institucijama imaju malo poverenja, oko 3% ima potpuno poverenje u pravosuđe, oko 4% u policiju a oko 2% ima poverenja u političke partije, medije i sindikate.

Poverenje u vladu i državnu upravu i skupštinu ima zanemarljiv broj studenata (2%). 3% studenata ima poverenja u zdravstvo, a ispod 2% ima poverenja u krupan biznis. Manje od 1% ispitanika ima poverenja u domaće nevladine organizacije.

50% studenata uopšte ne veruje u NATO, 34% ne veruje u EU i UN, a u Rusiju ne veruje 19%. 60% anketiranih želi da vidi Srbiju u EU, dok je 42% protiv članstva.

U NATO uopšte ne veruje 50 odsto studenata, u EU i UN po 34 odsto, u Rusiju 19 odsto. Gotovo 60% njih želi i vidi Srbiju u EU, a 42% je protiv članstva.

Razlozi za prihvatanje EU su mogućnost putovanja (71%), rada i studiranja (64%) i više zarade (52%), iako će morati više da rade.

Dugogodišnja kriza i odsustvo reformi su razlog zbog koga studenti nemaju poverenja u institucije.

Ovo istraživanje je obuhvatilo 1.056 studenata državnih i jednog broja privatnih fakulteta. Rađeno je tokom maja prišle godine u partnerstvu sa Konrad Adenauer fondacijom i centrom za evropske studije u Briselu.

Izvor: Tanjug