Novi Sad dobija botaničku baštu?

Povezane objave

• Na današnji dan preminula Šarlota Bronte 31/03
• Rio de Žaneiro napunio 450 godina 02/03
• Koliko sadržaja se svakodnevno pogleda na YouTube-u? 01/03

Botaničke bašte predstavljaju naučno-istraživačke, nastavno- kulturne i prosvetne ustanove, koje čuvaju izuzetno važne biljne primerke. Zahvaljujući tim baštama mnogo je biljaka koje se mogu samo tamo pronaći, jer su nestale u svom prirodnom i autohtonom staništu.

5 najlepših botaničkih bašta

1. The Kew bašte u Londonu

Ovo je kraljevska botanička bašta i postoji od 1759. Godine. Temelj ove bašte postavila je princeza Augusta, majka kralja Džordža Trećeg, koja je bila zaljubljenik u biljke i gajila ih je na 3,6 hektara velikom posedu u zapadnom Londonu. Danas se čitavo zdanje prostire na oko 132 hektara i ima više od 50.000 različitih biljnih vrsta. Inače, deo je UNESCO kulturne baštine.

pročitajte još i : Vertikalne bašte kao terapija

2. Keukenhof bašta u Holandiji

U ovoj najlepšoj prolećnoj bašta sveta raste više od 7 miliona lala, narcisa i zubmula i to na oko 32 hektara. Tamo postoji mnogo restorana i kafea, a organizuju se i ture biciklima. Dok posetioci uživaju u ovoj bašti baštovani im dele savete oko odgajanja cveća. U delu poznatijem kao “Willem-Alexander” paviljon raste preko 75. 000 lala u oko 600 varijeteta, dok se “The Beatrix” paviljon transformiše se u impresivan sajam orhideja.

3. Suan Nong Nooch, na Tajlandu

Ova bašta nosi naziv po jednoj misici i otvorena je 1980. godine. U njoj se nalazi najveći broj vrsta palmi i cikasa.Ovi je najveća i najlepša botanička bašta u jugoistočnoj Aziji.

4. Bašta Versaja u Francuskoj

Bašta čuvenog dvorca Versaj stvorena je po želji francuskog kralja Luja Četrnaestog davne 1661. godine. Kralj je angažovao najbolje arhitekte, slikare i pejzažne arhitekte kako bi stvorili ono što je postalo njegov životni projekat: dvorac Versaj i njegove magične bašte.

saznajte i šta je cvetajuća pustinja?

5. Butchart bašta u Kanadi

Pim Butchart bio je pionir u američkoj cementnoj industriji, ali se baštovanstvom bavio iz ljubavi. Najpre je počeo da gaji biljke u malom vrtu oko svoje kuće. Danas je to impozantna bašta u kojoj se nalazi japanski, italijanski i mediteranski vrt.

A prema najavama i Novi Sad bi mogao da dobije Botaničku baštu i to u podgrađu Petrovaradinske tvrđave. Na oko 4.21 hektara, botanička bašta bi trebalo da bude objekat od posebnog značaja za Novi Sad. Njena primarna uloga bila bi da očuva biljni geofond, a služiće i kao „baza za istraživanja i veza za stručnu saradnju s domaćim i stranim institucijama“. Uz pobrojano trebalo bi da doprinese i turističkoj ponudi grada.