Svi Vukovi i naši jezici

Povezane objave

• Termini prijemnih ispita na državnim fakultetima 21/06
• Stipendije Jagelonskog univerziteta u Krakovu 23/08
• Kragujevac: Snimanje zuba u 3D 06/11

Na Sajmu knjiga danas je održana tribina “Svi Vukovi jezici, jezički Vavilon jednog jezika”, a na njoj je rečeno da je Vuk tvrdio da je bolje koristiti stranu reč umesto nakaradne domaće.

Na tribini su učestvovali profesor Aleksandar Milanović sa Filološkog fakulteta u Beogradu, docent Isidora Bjelaković sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i Ana Ranđelović sa Instituta za srpski jezik SANU. Oni su govorili o Vukovom radu, njegovoj filozofiji, kao i o odnosu prema dijalektima srpskog jezika i kako se odnosio prema radu Dositeja Obradovića.

U početku je Vuk bio purista i trudio se da ne koristi turcizme, a slavenizme je tumačio kao domaće reči. Ipak, kasnije je promenio mišljenje o turcizmima i bio liberalniji, za šta je dokaz prvo izdanje Srpskog rječnika. Vuk je napisao da je čuo da narod koristi turcizme, pa je zbog toga i smatrao da je bolje koristiti stranu reč umesto nakaradne domaće reči.

Osim toga, on se u početku pridržavao jezika svog kraja, ali kasnije je promenio stav. Na primer, ijekavica i ekavica su kod njega imale ravnopravan status. Kasnije se on opredelio za ijekavicu, prvenstveno jer je najbliži staroslovenskom i jer je to jezik dubrovačke književnosti.

Jedno od pitanja na tribini bilo je vezano za broj književnih jezika u regionu, te da li su srpski, hrvatski, crnogorski i bosanski jedan jezik ili svaki za sebe. Profesor Miloš Kovačević rekao je da se zna šta su lingvistički kriterijumi identiteta jezike, te da se u ovom slučaju zapravo radi o jednom jeziku koji ima četiri imena.

Lingvistika ne može biti sluškinja politike u kojoj se uvek radi o kompromisu. Kao nauka, lingvistika počiva na činjenicama, te mora da se ponaša kao hemija, može narod da govori so, ali će hemičari uvek upotrebiti natrijum-hlorid – rekao je on.

Izvor: Blic