Zašto stare knjige i novine požute?

06/01/2017, 14:56

Zašto stare knjige i novine požute?

Kada vidimo požutele stranice neke knjige ili novina, odmah znamo da je to veoma staro izdanje, što pokazuje žutilo na stranicama. Ali zašto papir vremenom požuti?

Prema pretpostavci, papir je nastao u Kini oko 100. godina pre nove ere. Prvobitno se pravio od konoplje, kore drveta, bambusa i ostalih biljnih vlakana koje je bilo moguće koristiti za ovu namenu.

Ubrzo posle izuma papira, ova inovacija stigla je u Aziju gde je počela da se koristi za važna zvanična dokumenta. Papir je počeo da ima širu primenu tek kada je uspešno omogućeno efikasnije i jeftinije pravljenje papira.

Do Evrope je papir stigao znatno kasnije, tek u 11. veku. Istoričari smatraju da je prvi pisani dokument na papiru nastao u Španiji, a da je prvi tekst na papiru bila zbirka tekstova koji su se čitali tokom mise. Prvi papir u Španiji bio je napravljen od lana.

Štampanje knjiga i široka upotreba papira počela je tek nakon pojave Gutenbergove štamparske mašine u 15. veku.

Sredinom 19. veka, proizvodnja papira je doživela promene, tako što su počela da se koriste drvena vlakna, ali pitanje je – šta je sve tim promenjeno?

Proces pravljenja papira je u to vreme imao dva idejna tvorca. Jedan je bio Kanađanin Čarls Fenerti, a drugi Nemac Fridrih Gotlob Keler – knjigovezač i tkač. Ono što je zajedničko njima jeste mišljenje da je drvena pulpa znatno jeftinija od pamuka, a da se tokom procesa proizvodnje papira oba ova materijala ponašaju isto. Tada je upotreba drveta u proizvodnji papira počela da se širi na ceo svet.

Međutim, ovakav papir je imao i mane – bio je skloniji oštećenjima, pogotovo pri kontaktu sa sunčevom svetlošću i kiseonikom. U drvetu se nalaze dve polimerne supstance – celuloza i lignin. U prirodi je najrasprostranjenija organska materija celuloza, koja je bezbojna i odlično reflektuje svetlost. Upravo je to razlog zbog kog je mi vidimo kao belu.

Celuloza ima negativnu osobinu, a to je njena podložnost oksidaciji zbog koje dolazi do gubitka elektorna čime se oslabljuju materijalna svojstva, pa dolazi do apsorcije svetla. Ali nije proces oksidacije razlog zbog kog dolazi do promene boje papira u žuto.

Lignin je sastojak koji drvetu daje čvrstinu. Može se posmatrati i kao lepak koji povezuje vlakna celuloze, kako bi drveće bilo u mogućnosti da raste u vis. Lignin je takođe podložan oksidaciji koja vrši promenu u njegovoj molekulskoj strukturi. Zbog toga dolazi do promene načina na koji lignin apsorbuje i reflektuje svetlost, što dovodi do promene u načinu na koji mi vidimo boju papira. Tada papir vidimo kao žućkast ili svetlo braon boje.

Za veoma bitne dokumente, koji se moraju sačuvati, koristi se papir koji sadrži minimalan nivo lignina, kako bi se i boja papira sačuvala u izvornom stanju. Na ovaj način se izbegava disokolorizacija, odnosno žutilo papira.

S obzirom na to da je nemoguće izbeliti papir nakon što on promeni boju, najbolje bi bilo papire, knjige, novine i dokumenta koja želimo da sačuvamo da držimo na hladnom, suvom i mračnom mestu.

06/01/2017, 14:56