Šta poslednjih osam godina radi novih 9.000 doktora nauka u Srbiji?

18/12/2014, 15:43

Šta poslednjih osam godina radi novih 9.000 doktora nauka u Srbiji?

U prethodnih osam godina u Srbiji diplomu sa doktorskih studija dobilo je 9.000 studenata. S obzirom na to koliko ih je trenutno na doktorskim studijama, uskoro se može očekivati još 15.000 doktora nauka.

Statistički podaci govore da se broj doktora nauka se rapidno povećeva: od osnivanja prvog univerziteta 1905. godine do 2005. godine doktoriralo je u proseku 400 do 500 naučnika godišnje ili ukupno 16.860 za sto godina, a u školskoj 2011/12. godini 1275.

S obzirom na to da ne postoji procedura koja bi pomogla da se utvrde plagijati, niti postoji centralni registar odbranjenih doktorskih dizertacija, ne može se ni utvrditi pravi broj doktora nauka, ipak evidentna je tendencija povećanja broja ljudi sa najvišim naučnim titulama.

Još početkom 80-ih godina pokrenula se priča o problemu velikog broja doktora nauka, kojih je tada godišnje bilo od 424 do 505. Jedini koji je do sada u Srbiji prikupljao podatke o doktorima nauka je profesor dr Kosta Andrejević, jedan od osnivača “Zadužbine Andrejević“, a podaci do kojih je on dolazio objavljivani su u ediciji “Naučnici Srbije“.

Veliki broj naučnika koji su doktorirali do 2005. godina učinili su to po starom obrazovnom sistemu u kojem je postojala magistratura. Prema istom istraživanju Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj, primećuje se da je u starom obrazovnom sistemu doktoriralo tri puta više studenata nego po novom, a da je na privatnim fakultetima doktoriralo deset puta više naučnika nego na državnim.

Novi sistem visokog obrazovanja uključio je uvođenje “bolonje” gde više ne postoje magistarske studije, ali bez obzira na to još uvek postoje magistri (od kojih su neki ovu diplomu dobijali čak i na fakultetima koji nisu imali dozvolu za to) koji su prijavili doktorsku tezu kako bi dostigli najvišu naučnu titulu.

Trenutno stanje na fakultetima jeste da po novom načinu studiranja ima 10.499 studenata na doktorskim studijama a magistara koji su prijavili doktorsku tezu ima 3.832.

Iako doktorske studije ne bi trebalo da budu masovne, niti bi trebalo da mentor na fakultetu ima više studenata sa kojima redovno radi na doktoratu (a pogotovo ne 10 ili 15 kakva je situacija u poslednje vreme).

Ono što akademci vide kao manjkavost trenutnog stanja u kojem su doktorske studije, jeste to što većina mentora za njih ima vremena samo jednom mesečno, što misle da nije dovoljno. Kvalitet postdiplomskih studija, prema mišljenju studenata bio bi bolji kada bi doktoranti mogli da borave u inostranstvu i kad bi bili u boljem finansijskom položaju.

18/12/2014, 15:43

2
Komentari:

Vaša email adresa neće biti objavljena.
Sva polja su obavezna*

2 Komentara
0 Replika
0 Pratioci
 
Najviše reakcija
Najposećenija diskusija
najnoviji najnoviji najviše glasova

Ово ће бити свакако будућност у производњи хране, Србија има потенцијал за производњу здраве хране која је све више тражена у свету. Скоро је председник Руске Федерације Владимир Путим казао да је интерес Русије да производи органску храну јер је све више тражена у Европи …

dragan

Ne rade nista. Samo nanose stetu narodu i prave trosak. Toliko