Obratite pažnju: Ovo su najinteresantnije zablude o depresiji!

Povezane objave

• Kako masnoća deluje na mozak? 16/05
• Kako studentski život utiče na ten? 05/10
• Dan knjige i mašte – 23. april 23/04

Depresija je ozbiljan duševni poremećaj, nije samo i isključivo tuga, i ne bira godine. Ona je hronično stanje. Šta još znate o njoj?

• Depresija je znak mentalne bolesti,
• Uzrokovana je traumom,
• Depresija nije prava bolest,
• „Sve je u tvojoj glavi“,
• „Pravi muškarci nisu depresivni“,
• Genetska predispozicija utiče na pojavu depresije,
• Antidepresiv rešava sve,
• „Koristićeš lekove do kraja života“,
• Razgovor pogoršava sve.

Morate priznati dve stvari: čuli ste za gotovo sve navedeno, a za većinu verujete da su istine. Gde grešite?

Prvih nekoliko stvari je važno: depresija nije mentalna bolest – što je prva od velikih predrasuda, ništa nije samo u vašoj glavi, antidepresivi su samo sredstvo za put „linijom manjeg otpora“, koji dovode do trenutnog olakšanja, dok vaš organizam traži tačno određenu terapiju, a razgovor pomaže, ali nije stručno rešenje!

Genetska predispozicija utiče u minimalnim procentima na pojavu depresije, a trauma može da bude okidač za pojavu depresije u određenim situacijama, što nije uvek slučaj. Recimo, silovanje, smrtni slučaj, razvod ili gubitak posla mogu da dovedu do određenog stepena depresije.

Prema podacima sa klinike “Mayo”, depresivni ljudi  poseduju fizičke različitosti u svom mozgu, a neurotransmiteri i hormoni se nalaze u disbalansu, što definiše njihovo stanje bolesti, a prema saznanjima Nacionalnog Instituta za mentalno zdravlje, depresija može da se manifestuje kao umor, nesanica, neuobičajena promena apetita, hroničan umor u mišićima i bol u grudima.

Pojednostavljivanje depresije dovodi do alarmantnih brojki i uvećanja broja suicida: u Srbiji oko 400 hiljada ljudi boluje od depresije (2018), a u svetu oko 400 miliona (2019).

Građani Srbije godišnje popiju pet i po miliona kutija lekova za smirenje (2019), a u 2018. je propisano i realizovano 3,2 miliona recepata “bromazepama”, “diapazema” i “lorazepama” (2019, SZO).