Put oko sveta na električnom biciklu!

11/08/2020 13:56

Ovo nije prva avantura 34-godišnjeg  Hrvoja Jurića. Prelazio je Alpe, vise puta svraćao do Nordkapa – najsevernije tačke Evrope, vozio po dalekim prostranstvima Rusije, Kanade i Australije, kako bi 2019. godine obišao čitavu planetu.

Ovaj mladi čovek je doživeo mnogo zanimljivih priča- u Melburnu ga je dočekao sneg, u Kanadi je imao bliske susrete sa medvedima, a na ruskoj granici birokratske FT1P probleme.

Toko putovanja kroz Francusku se umalo oženio, ali je svadbu kasnije ipak izbegao.

U intervju koji je dao za BBC na srpskom kaže da je iznenađen da i dalje Tito i Jugoslavija svuda u svetu otvaraju vrata i priča jednu dogodovštinu kada je naleteo na svatove u Rusiji, kako je pokušao da im pokloni komad slavonske slanine, objašnjavajući gde je Hrvatska – tek kada je izgovorio Jugoslavija stariji svatovi su počeli da ga grle povikujući ” Tito”.

Hrvoje danas sprema knigu o putovanju oko sveta i čeka zvaničnu potvrdu od Ginisa da je prvi u istoriji obišao planet na električnom biciklu.

Jurić kaže da ljudi vole avanturističke price, da one “imaju ono nešto” i da se divio i žudeo i dok je bio “sa one druge strane” i posmatrao druge avanturiste.

Ne misli da je neki super heroj što se pre deset godina odvažio da krene na put u nepoznato. Misli da je to zapravo vrlo sebična odluka koja ga je odvukla od pogrešnog puta i problema. 

Priznaje da je kad je krenuo u avanturu to uradio prilično naivno i da je bio “zelen” u svakom smislu a da je kroz putovanja mnogo naučio o sebi i ljudima, svetu. “Prva stvar je da uvek moram da budem iskren. Prema ljudima, prema sebi, prema svemu što mi dolazi u susret.” Dodaje da je veoma bitno kako ćete se predstaviti te da su ljudi u suštini dobri ukoliko ih ne izazivate i da će vam uvek pomoći.

Imao je problem sa predrasudama kako je iz male sredine koje je morao da sruši.

Knjigu “Marijanov put” o putu kroz Evropu je izdao 2012. godine. Ona je zbirka priča ljudi koje je sretao usput.

“Nakon tog putovanja svake godine sam napravio jedan projekat, shvativši vremenom da će me put vremenom odvesti tamo gde je suđeno – vremenom je ta moja “putopisna karijera” sama sebe gradila i želeo sam nešto ekstremnije. Nešto se u meni budilo, nešto što je možda oduvek bilo tu, ali nisam imao priliku, znanje, mogućnosti i hrabrosti da se suočim sa tim.”

Hrvoje je rođen 30. aprila 1986. godine, od malena mu je pasija bila pisanje, Ekonomski fakultet je napustio i pokušao da živi od svoje pasije međutim završio je pod stesom kako je radio tri posla i usput pisao. Tako je dohvatio bratov bicikli koji je ovaj spremio za bacanje u smeće, seo je i od tad je bicikli, polako postao deo njega. “Bilo je važno drznuti se krenuti” dodaje Hrvoje.

Jurić 2012. godine kreće biciklom kroz Evropu, 104 dana provodi na putu, prošavši kroz 11 zemalja. 

Već godinu kasnije vozi Strvio u Alpima- visine 2758 metara i do Norkapa – najsevernije tačke starog kontinenta. Nastaje projekat “Preko Alpa do Nordkapa”. Putovanje nije odložio iako mu je četiri dana pre toga umro otac. Prvi put putuje sponzorskim biciklom.

Na Alpe se vraća 2014. godine kada na biciklu obilazi 23 planinska vrha po Sloveniji, Italiji, Austriji, Francuskoj i Švajcarskoj. Tokom tih 52 dana smršao je 12 kilograma i završio je u bolnici zbog hipoglikemije – pada šećera u krvi.

Godinu dana kasnije vozi u akciji kroz Hrvatsku “ Zajedno možemo”

  1. godine ide od Osla do Nordkapa po zimi, 2017. godine od Londona do Istanbula.

Kako je i prvi put kad je seo na bicikli odvozao 10 kilometra pa zvao oca da dođe po njega, potom je vozao do Pule kod brata pa sve tako polako…tako je i sad došao na red put oko sveta (2019). Plan je bio da krene još 2018. ali na veliku nesreću dogodila se smrt njegove majke, potom i nedostatak finansija. No ovaj hrabri čovek nije odustao. Putovao je 133 dana i gotovo 29000 kilometara da bi mu na granici Hrvatske rekli “ Čestitam”.

Za sad plan mu je da putuje od najjužnije tačke Norveške do Nordkapa, po zimi i bez vozila podrške,a dugi plan je za februar 2021. godine – put kroz Afriku- od Kaira do Kejptauna.

Posebno izdvaja da je pravi pir sresti balkance širom sveta, da ga uvek dobro ugoste i pokažu “sve čari Balkana”- tako je i u Zambiji jeo najbolje ćevape ikad u Zoran kafe restoranu, vlasništvu jednog Srbina. Puno mu znači podrška u svakom smislu i ljudi koje sreće usput, a koji postaju deo njegovih pustolovina.

11/08/2020 13:56

Your e-mail address will not be published.
Required fields are marked*

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments