Lažljivci i pošteni imaju drugačije mozgove
Povezane objave
Studije koje su se bavile izučavanjem mozgova pojedinaca koji imaju zavidnu istoriju laganja, pokazale su da takvi pojedinci imaju drugačije mozgove od onih koji su (uglavnom) pošteni.
Mozak uigranog lažljivca u proseku ima 25% više bele moždane mase i 14% manje sive moždane mase, nego što je to slučaj s poštenima. Smatra se da su moždane veze lažljivaca takve da im omogućavaju da prilagode svoju laž datoj situaciji i da sa lakoćom prate reakciju drugih ljudi.
Nema čoveka koji, barem ponekad, ne slaže. To je sastavni deo ljudske prirode. Ljudi uglavnom lažu da poštede nečija osećanja. Uglavnom su to laži poput: Volim da se družim s tvojim prijateljima, oni su super! ili Kako vam je slatka beba, i tako je pametna. Suštinski, u takvim situacijama naše namere su pozitivne. Bez sposobnosti da ponekad slažemo, plivanje u društvenim vodama bilo bi mnogo, mnogo teže.
Mi znamo kad i zašto lažemo, pa samim tim to možemo i da kontrolišemo. Za razliku od prosečnog čoveka, patološki lažljivac laže bez dobrog razloga, čak nije ni svestan da laže. Jednostavno, njegov mozak je drugačiji od mozgova nas ostalih.
Uvećana bela moždana masa lažljivcima daje sposobnost da jako brzo izmisle priču, toliko brzo da je veoma teško primetiti da li lažu ili ne. Isto tako, oni veoma brzo obrađuju povratne informacije, prate reakcije svojih sagovornika i po potrebi menjaju svoju priču.
Činjenica da lažljivci imaju manju količinu sive mase takođe je veoma značajna, jer siva masa prefrontalnih režnjeva pomaže u odlučivanju. To je naš moralni centar, a sa smanjenom količinom sive mase, lažljivci ne samo da mogu efektno da lažu, već imaju i sposobnost da svoje laganje ne doživljavaju kao moralno pogrešnu aktivnost.
Međutim, ono što ostaje nerazjašnjeno je da li učestalo laganje može nekako da istrenira mozak i da tako uveća neke njegove delove, a druge smanji, ili su jednostavno neki ljudi rođeni s mozgovima koji podstiču laganje.
Preostaje samo još jedno pitanje. Kako uhvatiti nekoga u laži?
Na licu sve piše
Obratite pažnju na facijalnu mikroekspresiju sagovornika. Ponekad je i stručnjacima teško da spaze ove znake, ali ako vašem sagovorniku porumene obrazi, ako mu se šire nozdrve, gricka usne, duboko uzdiše ili neprekidno trepće, to su prvi znaci da njegov mozak punom parom radi na osmišljavanju priče.
Ne zapostavljajte govor tela
Kao kad vidite životinju koja pokušava da ostane neprimećena, i lažljivac će pokušati da sakrije svoje ruke i noge ili da svoje pokrete svede na minimum. Lažljivci vrlo često drže ruke iza leđa jer znaju da ih nemirni prstići mogu odati.
Osmeh može da ima više značenja
Osmehom se, ponekad, prikrivaju prava osećanja. Ako ste dovoljno pažljivi, možda ćete u osmehu primetiti strah, ljutnju ili gađenje. Iskren osmeh se ispoljava istovremeno na usnama i u očima.
Način govora je veoma važan
Iako promene u glasu mogu da ukažu na to da osoba laže, stručnjaci skreću pažnju i na način govora, kao i na učestalost uzimanja vazduha. Ako vaš sagovornik naizmenično ubrzava i usporava govor, velike su šanse da zaobilazi istinu.
Morfologija priskače u pomoć
Lažljivci izbegavaju isključujuće reči poput ali, niti, osim jer im kompleksne misli otežavaju laganje. Isto tako, male su šanse da će koristiti reči ja, meni, moje. Izostavljanje ličnih zamenica je njihov pokušaj da se psihološki distanciraju od svojih bajki.
Neobično ponašanje sagovornika
Ukoliko je vaš sagovornik neko koga već poznajete, obratite pažnju na to kakav je ton njegovog glasa. Zatim, kakav je njegov stav i da li njegova trenutna gestikulacija odstupa od uobičajenog ponašanja? Takvi detalji odmah upozoravaju na laž.
Jednostavno pitanje, jednostavan odgovor
Kada nekome postavite teško ili neprimereno pitanje, normalno je da skrene pogled. Međutim, kada neko skreće pogled na jednostavno pitanje, onda treba biti sumnjičav.
Detalji koji odaju lažljivce su brojni. Ukoliko ste dovoljno pažljivi, prepoznaćete kad vas neko laže.
Your e-mail address will not be published.
Required fields are marked*