Nobelova nagrada za medicinu

Povezane objave

• Šta je teslagram? 11/05
• Kako se pije tekila? 27/11
• Najposećeniji evropski grad moli turiste da više ne dolaze? 21/12

Nobelova nagrada za medicinu ove godine pripala je Harviju Alteru, Majklu Houtonu i Čarlsu Rajsu za otkriće virusa hepatitis C, objavio je komitet Švedske kraljevske akademije nauka.

Trojica naučnika koji su identifikovali i okarakterisali virus odgovoran za brojne slučajeve hepatitisa i bolesti jetre- hepatitis C- za svoj rad su zavrednili Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu za 2020. godinu.

Ovogodišnji laureati su Harvi Alteriz američkog nacionalnog instituta za zdravlje u Betesdi, u Merilendu, Majkl Houton, Univerzitet Alberta, Kanada i Čarls Rajs, Univerzitet Rokfeler, Njujork. Otkriće virusa hepatitisa C pomoglo je da se ustanovi uzrok preostalih slučajeva hroničnog hepatitisa i omogućilo visoko osetljive testove krvi, kao i nove lekove koji su spasili milione života.

„Prvi put u istoriji bolest sada može da se izleči, što budi nadu o iskorenjivanju hepatitisa C u svetu“, navode iz Komiteta Nobelove nagrade.

Svetska zdravstvena orgamizacija ( SZO) procenjuje da je 71 milion ljudi širom sveta hronično zaraženo hepatitisom C, i da to godišnje uzrokuje skoro 400 000 smrtnih slučajeva, uglavnom od ciroze i raka jetre. Cilj SZO je iskorenjivanje virusa hepatitis C do 20130. godine, a profesorka hepatologije i eksperimentalne medicine sa Oksforda  Eli Barns smatra da je cilj sasvim dostižan ali će za to možda biti potrebna vakcina. 

Napredak u razvoju vakcine je spor, delimično zbog nedovoljnog ulaganja, delom zbog nepredvidive prirode virusa, genetika svakog soja virusa hepatitisa C drastično se razlikuje- raznovrsniji je od HIV-a deset puta i koronavirusa beskrajno puta. Takođe je veoma teško sprovesti ispitivanja na populacijama najranjivijim na hepatitis C virus.

Barnsova naglašava da je virus otkriven još pre 30 godina a vakcina još ne postoji, i dalje se ljudi zaražavaju i umiru od ovog virusa ali ni jedan problem nije nepremostiv, ističe hepatolog.

Naučni krug veruje da bi dodela ove nagrade za virus mogla da pokrene ponovno intresovanje za ovu „tihu ali opaku epidemiju“ i da bi se potom u žižu intresovanja i istraživanja mogao vratiti problem hepatitisa C, kako bi se ubrzalo sa pronalaskom vakcine.

Nobelova nagrada za fiziologiju i medicinu dodeljena je 111 puta do sad, a trojica dobitnika će podeliti nagradu od 10 miliona kruna ( oko milion američkih dolara). Ovo prestižno priznanje ukupno je dobilo 222 naučnika, od toga svega 12 žena. Najmlađi laureat imao je 32 a najstariji 87 godina.