Misteriozna magla u Londonu

Povezane objave

• Broj otvorenih tabova utiče na raspoloženje? 20/08
• U Holandiji izloženi “selfiji” iz 17. veka 04/12
• Koliko često koristite elektronske knjige? 20/03

Ova magla je odnela 4000 života i ostala zauvek zapažena u istoriji Londona.

Petog decembra 1952. godine svanulo je sasvim obično, vedro jutro nad Londonom. Temperature su bile izuzetno niske pa su stanovnici založili svoje kotlove ugljem kako bi se ugrejali. Kako je dan odmicao grad je počela da grli gusta magla koja je do kraja dana progutala i Katedralu Svetog Pavla i Big Ben i tu je i ostala. 

Za svega nekoliko sati magla je dobila i žućkastu boju skupljajući čestice čađi od loženja. Ovo nije omelo stanovnike Londona u njihovoj uobičajenoj rutini kao što je odlazak u školu ili na posao, prepisujući maglu uobičajenoj zimskoj pojavi na svom ostrvu. Međutim samo jedan dan kasnije biće jasno da se događa nešto nesvakidašnje.

Londonci su bili već dobro upoznati i naviknuti na magle, ostrvska klima ali i prenaseljenost Londona već u pedesetima znale su napraviti vrlo često guste zavese koje bi potrajale i do kasno u podne a nekad i danima. Međutim ova specifična magla, kreirana spletom okolnosti (niska temperatura, visok vazdušni pritisak, visoka vlažnost vazduha i potpuno odsustvo vetra), nataloženo aerozagađenje je perzervirala u masu sa kojom se stanovnici metropole do tad još nisu sreli. Usled temperaturne inverzije sumporni dim nije mogao da se podigne, pa je London progutala masa sumpornih čestica koja se prostirala na čak trideset kilometara.

Stanovnici Londona su kasnije prepričavali kako pri hodu nisu mogli da vide ni sopstvene noge, oni koji bi se usudili biti na ulici, vraćali su se crnih lica i nozdrva. Fasade su pocrnele. Maglu su iskoristili i lopovi te su harali i krali i nestajali za sekund u magli. Saobraćaj je bio moguć jedino podzemni, dok su na ulicama sablasno zvrjili na sred puta ostavljeni automobili kako su od vožnje odustali oni koje je magla zadesili. Deca nisu išla u školu, preporučeno je ne napuštanje domova.

Bilo bi dobro da su ovo bile jedine posledice petodnevnog fenomena kasnije nazvanog Veliki londonski smog. No, efekat koji je on imao na zdravlje žitelja je užasavajuć- zaključno sa osmim decembrom, preminulo je čak 4 000 ljudi a više od 100 000 se razbolelo. To nije kraj- tek istraživanja 2004. godine objavljena u listu Envoin Health Perspect potvrđuju da su posledice bile još snažnije, narednih par meseci još 6000 ljudi je podleglo posledicama od Velikog smoga. U ovoj otrovnoj magli nisu stradali samo ljudi nego i životinje- veliki broj ptica stradao je od udarca prilikom letenja a toliki beroj životinja se ugušio da su odgajivači stoke pravili maske od džakova umočenih u viski da bi ih zaštitili. 

Devetog decembra 1952. godine, petog dana od kad se magla pojavila, otrovni oblak se najzad digao iznad grada. Bolnice su bile pune ljudi sa respiratornim problemima, pronađen je ogroman broj ugušenih životinja. Tek nakkon nedelju dana izneti su rrealni podaci posledica Velikog smoga. Dugotrajni efekat se procenjuje na 12 000 smrtnih slučajeva, uzimajući u obzir posledice.

Nakon ovog događaja nije se moglo više poricati zagađenje londonskog vazduha pa je ćetiri godine kasnije donet Zakon o čistom vazduhu, kojim je zabranjena upotreba ugljaza grejanje i određene su zone grada bez dima. Iako je period tranzicije postojao jer se promena odvijala postepeno, donošenje ovog zakona smatra se jednim od najvažnijih događaja u istoriji borbe za zaštitu životne sredine u Evropi.Ovako nešto se međutim, ponovilo 1962. godine kada je London bio tri dana pod gustom maglom.