Kuba – država sa najmanje nepismenih u svetu!

Povezane objave

• Zanimljiva istorija berberskog zanata 22/06
• Zašto uključujemo “avionski režim”? 07/06
• Na današnji dan rođen Svetozar Miletić 22/02

Iako je gotovo 60 godina pod embargom i sankcijama, Kuba ima odličan obrazovni sistem, ona je država koja najviše novca izdvaja za obrazovani sistem na svetu, i to rezultira cifru od samo 0.2 nepismenih na nivou cele države.

Ostrvska država koja je više od pola veka na neki način zatvorena prema ostatku sveta, pod sankcijama i embargom. Kubu ipak ništa nije sprečilo da razvije jedan od najboljih sistema obrazovanja na svetu koji rezultira sa najmanjim brojem nepismenih na globalnom nivou. Godine 2013. Kuba je izdvojila 12.9 BDP za obrazovni sistem što je čini državom koja izdvaja najviše novca za obrazovanje na svetu! 

Svakako je ministar obrazovanja Hart doprineo ovoj fantastičnoj statistici, kako je 1959. godine poslao oko 10 000 volontera da opismene stanovništvo u svim delovima zemlje.

Kubi fali nastavnog materijala, pa i knjiga, fizičko vaspitanje se održava uglavnom u parkovima i na trgovima ispred škole, a deca opet odlaze sa osmehom na licu u školu. Od 11.241.291 stanovnika samo je 0.2 odsto nepismeno i to su uglavnom starije osobe.

Obrazovanje je obavezno do završnog razreda srednje škole i besplatno na svim nivoima- uključujući i visoko obrazovanje. Čak 90 posto đaka nije ni jednom ponavljalo godinu, a čak 98 posto dece pohađa vrtiće i predškolski program ( kod nas 48 posto). Upis dece u osnovne škole na Kubi je maksimalan- 100 posto!

U vrtiće se na Kubi kreće sa 3 godine i tu deca ostaju do šeste godine života, tu uče o vaspitanju i mnogo čitaju. Od 6-11 godine traje program osnovnog školovanja a potom deca mogu da biraju osnovnu ili naprednu- nešto poput gimnazije, ovo traje od 12 do 15 godine i potom dobijaju diplomu. Od 15 biraju da li će to biti viša škola, tehničko obrazovanje ili preduniverzitetsko, recimo bečelor postaju sa 18 godina.

Osnovna škola ima pravilo da razred može da primi do 25 učenika, a u srednjim školama razred se u proseku sastoji od 15 učenika.

Škole rade od pola sedam do 16.30, pauza za odmor je od 12-14 časova, nastava se odvija od ponedeljka do petka i ne postoje „radne subote“. Svi nose uniforme koje su besplatne.

Veliki uspeh Kube u obrazovanju sastoji se i od posvećenosti deci sa smetnjama u razvoju, postoji čak 13 600 predavača u 425 specijalnih škola po čitavoj zemlji. Imaju i takozvane „mobilne učitelje“ koji se brinu o deci koja su bolesna ili ometena u razvoju.

Uprkos dugogodišnjoj blokadi kubanske škole imaju kompjutere, ne najnovije ali sasvim funkcionalne. Udaljene škole bez struje dobijaju solarne panele a đacima iz dalekih krajeva školstvo pokriva troškove putovanja. Kuba ima oko 2000 škola sa 10 i manje đaka.

Kuba je zemlja sa najvećim procentom učitelja na broj stanovništva- jedan učitelj na 42 stanovnika, ili 2 na 20 đaka. Više od 40000 ljudi je zaposleno u obrazovnom sistemu.

Kubanci veruju da se teorija i praksa mora spajati. Časovi traju pola sata, deca su obavezna da pomažu jedna drugima kako niko ne bi zaostajao a roditelji dobijaju jasne instrukcije o radu kod kuće sa decom. Prirodne nauke se stavljaju među prve časove, zbog koncentracije a velik je akcenat na učenju gramatike, čitanja i pisanja. Na kraju dana imaju ozbiljne kreativne radionice plesa, pisanja scenarija za pozorište, glube, baštovanstva…

Obroci u školi su besplati i sadrže mnogo proteina i povrća, zemlja troši 7 posto bruto domaćeg proizvoda na obrazovni aparat. 

Poslednjih godina posebnu pažnju posvećuju obrazovnom televizijskom i video materijalu, postoje čak dva kanala obrazovnog karaktera sa više od 12 sati programa dnevno.

Kuba broji jednog univerzirtetski obrazovanog građana na svakih 10, a 2015. godine brojali su milion diplomaca na više od 60 univerziteta u zemlji.