Bizarni Hemingvej

24/06/2020 12:00

Bizarni Hemingvej

„Svet je sasvim dobro mesto za koje se vredi boriti“ –  jednom je napisao Hemingvej.

Bio je stena od čoveka, često ga opisuju kao dragog i odlučnog čudaka, preživeo je antraks, malariju, pneumoniju, dizenteriju, rak kože, hepatitis, anemiju, dijabetes, povišen krvni pritisak, dva pada aviona u dva dana (mislilo se da je mrtav, kako je nestao 24 sata, onda je primećen kako izlazi iz džungle noseći banane i flašu džina), probijen bubreg, slezinu i jetru, slomljene pršljenove i napuklu lobanju- i na kraju je nažalost sam sebi presudio, očigledno je jedini koji je mogao sam sebe da zaustavi.

Od prvih dana ovaj dečak se činio neobičan, te je kroz čitav život nastavio da poštiva i neguje posebnost, koja ga je odvajala od većine i čiji su produkt njegova dela koja su nam toliko zanimljiva koliko i on sam. 

Njegova majka Grejs je očajnički želela ćerku, te je Ernesta po rođenju oblačila u haljine i nazivala bi ga Ernestin.

Već sa tri godine počeo je da lovi, tada je odstrelio bodljikavo prase koje je posle pojeo. Za ovaj manir svakako je zadužena strast oca aktivnog lovca.

Majka ga je međutim terala da svira violončelo. Sam Ernest je izjavio da je svirao „najgore od bilo koga na svetu“, ali je priznao da ga je užasno zabavljalo što lošim zvucima para uši porodice koja se trudila neizmerno da ga podrži i ohrabri.

Radio je kao vozač hitne pomoći tokom i Svetskog rata na frontu u Italiji, te je završio povređen u julu 1918. godine, tako je zaradio Srebrnu medalju časti od Italije.

Bronzanom zvezdom je odlikovan usmrtivši nekolicinu vojnika SS tokom invazije u Francuskoj u vreme II Svetskog rata. Nije zaobišao priliku i da bude deo Španskog civilnog rata, ovaj čovek koji je voleo oružije, a ratove posle zamrzeo imao je opravdanje kako ga je sve u životu „snašlo“. Ljudi bliski njemu imali su utisak da ovom maštovitom šaljivdžiji nekad i teške naravi ne pada na pamet da se pravda.

Iza sebe je ostavio oko osam hiljada ličnih i zvaničnih pisama, sve je voleo da zapiše.

Njegove unuke Margo i Marijel su bile slavne glumice, a Margo je okončala samoubistvom 1966. godine isto kao deda i pradeda (Ernestov otac). Ženio se četiri puta i njegove žene kažu da su od posvećenosti dobile samo svaka po knjigu koju im je posvetio za vreme braka.

Obožavao je mačke ali samo one sa šest ili više prstiju na šapama, i na kraju ih je na imanju brojao 50. Ovaj strastveni ribolovac je u tome bio zapravo i izvrstan, uspeo je da ulovi čak i ajkulu. Na odmoru u Africi je preživeo dva pada aviona za dva dana, posle je prepričavao svoj turbulentan odmor kao atrakciju.

Voleo je da piše stojeći i to je činio satima.

Preživeo je rak kože, malariju, dizenteriju, hepatitis, otkazivanje bubrega, hipertenziju, oštećenje jetre i slezine, upalu pluća i tri saobraćajne nezgode. Bio je ustvari lošeg imuniteta i sticaja okolnosti iako i prilično hiperaktivan.

Odbio je da piše scenarije za filmove što je šokiralo filmsku industriju.

Ustvari ovaj borac i „kamen od čoveka“ je patio od teškog oblika depresije koja nije lečena.

24/06/2020 12:00

Your e-mail address will not be published.
Required fields are marked*

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments