9 načina da lakše savladate teško gradivo

12/11/2015 13:10

Povezane objave

Ponovo je to doba godine. Ispiti se bliže, svet je sumorno, teskobno mesto skripti i udžbenika, a užitak pronalazite u novoj olovci sa šljokicama i onom zakazanom pregledu kod lekara koji znači sat blaženog odmora od ponavljanja.

Dva zla se uzdruže tokom ovog perioda: prvo je stres zbog nadolazećih ispita, jer se ogromna količina informacija mora savladati u sve kraćem roku. Čak i provođenje vremena sa prijateljima, namenjeno za opuštanje, može samo biti podsetnik na ispite koje ćete zajedno polagati. Drugo je osećaj pritiska koji dolazi sa saznanjem da ćete tokom sledećih nedelja biti u potpunosti upijeni u učenje.

Da li vam je dosta učenja?

Naravno, biće i dana kada će ponavljanje ustvari biti popriličan užitak – kada osećate da postižete mnogo svakog dana, da sklapate deliće gradiva u celinu i konačno shvatate stvari koje su vam vrdale mesecima. Ali isto tako, dođu i podjednako loši dani, kada učite posebno tešku temu, napredak je spor i naprosto ne možete da se fokusirate. Tim danima, klasični saveti za učenje deluju kao potpuni višak: “korisni” saveti o pravljenju kartica za učenje ili pravljenju redovnih pauza dok se borite da razumete i prvu stvar u lekciji, može vas učiniti potpuno ubilački nastrojenim.

Stoga, evo nekih kvarnih saveta za učenje, novih ideja za poboljšavanje koncentracije i motivacije, kao poslednje utočište kada sve deluje nemoguće i vi ste opasno blizu odustajanja. Naravno, neće svi oni proraditi svima, ali isprobavanje novih stvari nikada ne boli, posebno kada sve deluje izgubljeno.

Koncentracija i pamćenje

“Kvadrat hipotenuze jednak je… kvadrat hipotenuze jednak je…kvadrat…”

Jedna veoma specifična (i možda potpuno suluda) navika za učenje, koja je veoma rasprostranjena je ta da ako se nešto pročita tri puta, na kraju trećeg puta, sve informacije će biti naučene savršeno. Nekima to uspeva – sede tiho čitajući poglavlje udžbenika i onda posle trećeg iščitanog puta su u stanju da odgovore na skoro svako pitanje o tome.

Ipak, za one sa slabom koncentracijom ovo je najgori mogući način učenja. Mogu sedeti satima, iznova iščitavajući jedan te isti tekst po pet, šest, sedam puta, a da ne zapamte o čemu govori u tekstu. Naravno, oči će im prelaziti preko reči, ali mozak će u potpunosti biti negde drugde – razmišljajući šta će jesti za ručak, šta se desilo u sinoćnjoj epizodi omiljene serije, šta sledeće ponavljati ili čak o tome – koliko se pribojavaju ispita. A čak i ako uspeju da shvate generalnu suštinu pasusa, do sutra su bilo kakvi detalji nestali. Ako žele da imaju ikakvu šansu da nešto upiju i zapamte duže od 10 minuta, onda učenje mora da se pretvori u aktivan proces. Evo nekih ideja kako to učiniti:

Postavljajte sebi pitanja

U predmetima kao što su istorija, verske studije, psihologija ili biologija, gde morate da pročitate i naučite dugačke tekstove najbolje bi bilo da učinite proces učenja aktivnim pretvarajući informacije u pitanja.

Podelite tekst na delove dužine jedne stranice ili oko 500 reči i za svaki deo ispišite pet pitanja koja bi ste vi pitali studente da ste ispitivač. Zatim ispišite odgovore. Dajte sebi vremena za ovo – vaša pitanja bi trebala biti pažljivo promišljena, izolojući najvažnije delove teme. Možete čak zapisati svoja pitanja na kartice i koristiti ih tokom narednih ponavljanja.

Učite jedni druge

Ako možete da preformulišete svoje znanje tako da ga vaše kolege razumeju, možete to uraditi i za profesora.
U grupama od dvoje, troje ili četvoro podelite gradivo (ili deo gradiva) u delove, razdvojite se i naučite svoj deo detaljno, onda se ponovo okupite i naučite jedni druge ono što ste naučili. “Nastavnik” može da pripremi prezentaciju i dodatni materijal, objasni kako odgovarati na pitanja sa prethodnih testova i pita ostale članove grupe da pređu neka od pitanja zajedno.

Ovaj metod ponavljanja radi odlično iz nekoliko razloga:

prvo, aktivan je, tera vas da se suočite sa problemom umesto da ga zaobilazite i pretvara informacije u formu koju će neko drugi razumeti;
drugo, zabavan je i društven, dajući vam odmor od usamljeničkog zatvora vašeg mesta u biblioteci.

Može se prilagoditi bilo kom predmetu: za ekonomiju ili istoriju, svako bi mogao da uzme temu za esej, pripremi model odgovora i diskutuje o njemu sa grupom; za testove književnosti, možete pronaći odlomke i prepričavanja knjiga ili pesama; za matematiku naučite celu lekciju.

Rešite se knjiga u potpunosti

Neki prolaze odlično na testovima bez da uopšte prave beleške za ponavljanje ili čitaju iz svojih udžbenika – umesto toga, ponavljanje je za njih proces prelaženja kroz svaki prethodni test koji postoji i odgovaranja na sva pitanja iz njih. Proučite način bodovanja, iščitajte odgovore koji su dati kao primeri i izračunajte kako ste prošli i gde ste pogrešili. Nemojte se lako predati iako prvi pokušaji ovoga često mogu biti potpuna katastrofa – zapanjujuće je koliko pitanja će se ponavljati u pomalo izmenjenom obliku kroz testove i koliko ćete napredovati svaki naredni put.

Svaki put kada budete čitali odgovore testova, učićete nove informacije na isti način kao i iz udžbenika, gradeći samopouzdanje i upoznajući se sa posebnim zahtevima testa. Ako se oko nečega mučite i na kraju uradite pogrešno, veća je verovatnoća da ćete zapamtiti kako se to pravilno radi. Naravno, sa ovim sistemom ponavljanja neophodno je voditi računa o promenama u programu predmeta. Uvek postoji rizik izostavljanja nečega važnog – ali je odličan način oživljavanja procesa ponavljanja i može se uvek kombinovati sa drugim metodama kako bi bio što temeljniji.

P.S. Kada vežbate, zapamtite da se držite količine vremena koju ćete imati na ispitu.

Isprobajte nešto novo

Postoji i veliki broj komičnih pesama, napravljenih tako da vam pomognu da zapamtite činjenice na interesantniji način.

U današnje vreme imamo radio emisije i podkastove bukvalno o svemu: na hiljade njih usmerenih ka programima međunarodne mature, diplomskih ispita i testova međunarodnog sertifikata srednjeg obrazovanja. Ne osećajte se prikovanim za one koji su striktno vezani za vaš kurs – možete naučiti nove i zanimljive stvari koje mogu podići vašu ocenu i začiniti vaš ispit prosto istražujući temu za koju ste zainteresovani. Slušanje ovih stvari daće vam novu perspektivu ili novi način razumevanja teme – i dodatno, ovaj način ponavljanja je manje zahtevan – nešto što možete da radite dok pešačite do škole, sedite u prevozu ili se opuštate uveče.

Napravite nešto

Učenje ne treba da bude samo dosadno iščitavanje udžbenika – unesite svoju kreativnost i hobije da razbijete monotoniju. Sve što vam treba da znate o fotosintezi pretvorite u zanimljivu (doduše neverovatno štrebersku) rep pesmu, napravite korisne postere, zapisujući sve informacije koje morate zapamtiti o Drugom svetskom ratu na različite delove mape Evrope. Ako ste posebno kreativni ili lako učite gledajući, pričajući ili radeći, možete prilagoditi ovo tako da odgovara načinu na koji učite – praveći akronime, rime ili postere – ili čak i glumljenjem stvari da ih bolje zapamtite.

Pokušajte raditi u potpuno novo vreme

Iskoristite prednost fleksibilinijeg rasporeda koji vam raspust dopušta, jer ovaj raspored učenja nije primenjiv na ostatak godine, kada imate više obaveza koje morate obaviti.

Kad imate krizu oko eseja ili je ispit na pomolu a ne osećate se spremni, potpuno promenite svoju rutinu i budite se u pola 4 ujutru da učite ili ponavljate. Mnogi imaju veliki problem da se fokusiraju uveče – rad posle 6 popodne je deprimirajuć i stresan, veoma spor i neefikasan.

Ako odete u krevet veoma rano (recimo 9 uveče), kada se probudite u sitne sate, mozak će vam biti osvežen i moći ćete da odradite gomilu stvari pre nego što je dan uopšte i počeo kako treba. I dodatno, ne postoje nikakve distrakcije u to doba dana – ništa za raditi, nema nikoga ko će vas poznati na kafu i na Facebook-u nema žive duše. Plus, osećanje silnog samozadovoljstva da ste budni i vredni dok ostatak sveta spava će vas samo učiniti još produktivnijim.

Ako niste ranoranilac, ovaj metod vam možda neće pomagati – umesto toga, ujutru se izležavajte pa uveče ostanite budni par sati duže.

Razdelite gradivo

Mnogi od vas su bez sumnje smrtno umorni od svih saveta koji vam govore kako da planirate svoje učenje. Rasporedi za učenje neizbežno završe stojeći iznad vašeg stola, zlobno se rugajući vašoj nesposobnosti svakim danom kojim ste sve dalje i dalje od ciljeva postavljenih pre tri nedelje.

S druge strane, kada mislite da nikada nećete uspeti da naučite to što je potrebno, lako je osećati se nesigurno, uz jezivo osećanje da možda ne učite stvari brzo ili dovoljno dobro ili da ste nešto propustili.

Međutim, jedan savet će vam biti dovoljan da održite tempo sa vašim rasporedom i shvatite da ste postavili nerealne ciljeve – ukoliko je to slučaj. Osim toga, jedan dobar savet vam može povećati motivaciju i pomoći vam da ostanete u biblioteci još tih presudnih nekoliko sati.

Svaki dan razdelite ponavljanje na delove – recimo, makar deset. Onda kada ste obavili jedan deo, dajte sebi malu nagradu: pojedite čokoladicu, poslušajte omiljenu pesmu na YouTube-u, proverite šta se dešava na Facebook-u – na 5 minuta ili istresite negativnu energiju udarajući u vreću! Napravite pravilo da pre nego što napustite biblioteku na kraju dana, morate da ispunite deset malih zadataka koje ste sebi zadali.

Isplanirajte dnevne vežbe u grupama

Iako oni koji vole da popodne provedu na kauču uz film nikada svoj “ritual” ne bi menjali za šetnju ili partiju tenisa, dokazano je iznova hiljadu puta: redovne vežbe podižu koncentraciju. Celi dani, nedelje ili čak meseci provedeni u biblioteci okrenuti ka jednom cilju, bez distrakcija ili društvenih interakcija su veoma loši za moral, efikasnost i koncentraciju.

Odličan način da napravite pauzu u ponavljanju, vidite poneko ljudsko biće i razmrdate se jeste planiranje nečega aktivnog i zabavnog što biste radili jednom dnevno zajedno sa prijateljima. Plivanje, trčanje ili najobičnija šetnja na sat vremena pre večere biće veliki društveni događaj (i dobra prilika da kukate oko svog posla koji imate pred sobom!), jer će vam dati nešto oko čega ćete isplanirati svoje dane, a takođe i šansa da izađete napolje, bavite se nekom fizičkom aktivnošću i “proluftirate” glavu i misli.