Veza između formalnog obrazovanja i rada

Povezane objave

• Stručna studentska praksa u državnim institucijama 18/10
• Univerzitet u Beogradu odlikovan je Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena 20/02
• Formula iz Kragujevca na takmičenju “Formula student” 18/06

Nekada je formalno obrazovanje značilo i siguran posao, danas to više nije slučaj.

„Oko 40 odsto poslodavaca u Evropi izjavljuje da imaju poteškoće u pronalaženju ljudi sa potrebnim veštinama za rast i razvoj i inovacije“, objavljuje Nacional Geographic.

Evropa ima najobrazovaniju radnu snagu u svojoj istoriji. Skoro 40 odsto Evropljana u dobu od 25 do 39 godina ima tercijalnu diplomu, pre nešto više od deset godina taj odnos je bio oko 25 odsto. Ipak Evropa se bori sa veoma visokom stopom nezaposlenosti mladih, iako je počela da pada i dalje je više nego udvostručena u odnosu na ukupnu stopu nezaposlenosti.

Prelaz sa školovanja na posao je užasno dug jel mladi ne mogu pronaći odgovarajuć posao ili završavaju sa poslom u veoma različitim oblastima od onih za koje su se školovali.

Nešto manje od polovine svih Evropskih poslodavaca izjavljuju da imaju poteškoće sa pronalaskom stručnog kadra, dok opet više od polovine mladih ne radi ili ne radi u struci. 

Veruje se da je problem u saradnji obrazovnog aparata sa poslodavcima kako bi se stvorio vakum usmerenja i stručne prakse. 

Obrazovne institucije koje lansiraju određene zanate, delatnosti čak u 72 odsto slučajeva misle da su atudenti ili đaci adekvatno pripremljeni za rad sa ostvarenom diplomom, samo. Dok mladi i društvo to misle samo u 40 odsto slučajeva. 

Komunikacija poslodavaca i obrazovnog aparata je obostrano vrlo nema. Nema dosluha, dogovora, sklapanja projekata, stručne prakse niti preporuka sa poverenjem. 

Alatke savremenog sveta pomažu doduše univerzitetima i školama da pruže usmerenja i savete o karijeri.

Testovi ličnosti mogu da usklade studente sa potencijalnim usmerenjem u obrazovanju i univerzitetom  a i poslodavcima, tek na osnovu njihovih intresovanja i vrste ličnosti, ali potom manjka ono što bi učvrstilo vezu studenta kao budućeg dela korporacije i potražnju, poslodavca- stručna praksa. No test ličnosti je odličan pokazatelj čak i manjkavosti veština ka željenom cilju.

Otvara se i pitanje povezivanja formalnog i neformalnog znanja. Znanje više nije i ne može biti ograničeno samo na učionicu. Neformalno znanje se stvara zaintresovnošću. Prema mnogim studijama iz XXI veka, novonastala situacija ište reforme u obrazovanju, pristupu znanju i kulturi pkole, obrazovanju nastavnika, kurikuluma…

Zaključak je da nam treba brz i funkcionalan sistem preplitanja formalnog i neformalnog znanja iskoristivog kroz ostvarenje karijere te i da mladima moramo pružiti širinu novog doba i proširiti stare okvire kako bi stvorili mesta za promene.