Restrukturiranje doktorskih studija, najslabije karike visokog obrazovanja

Povezane objave

• Besplatna priprema za prijemni na PMF-u 20/01
• Forum mladih sa invaliditetom objavljuje konkurs za praksu 02/02
• Beograd: Konkurs za najbolji naučno-istraživački rad 26/03

Trenutno se radi na restrukturiranju doktorskih studija u okviru projekta “Rodos”. To znači mnogo posla za inspekciju Ministarstva prosvete zbog velikog broja doktorata odbranjenih van postojećeg Zakona o visokom obrazovanju.

Predsednici nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i nauku rekli su da je za njih predstavljala otkriće činjenica da doktorske studije po novom sistemu nisu u punoj meri zaživele.

Vera Dondur, predsednica Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj rekla je da mnogi fakulteti tvrde da su 2005. godine prestali sa magistarskim studijama, ali da postoje sumnje u vezi sa tim jer ima indikacija da su se magistarske studije obavljale i nakon te godine, te verovatno ima i kandidata koji su diplomirali nakon što je donesen Zakon o visokom obrazovanju, a ipak su uspeli da završe magistarske studije i dobili doktorat.

Rezultati istraživanja pokazali su da ima tri puta više starih nego novih doktoranada, te da ih trenutno ima više od 10.000, što je više od evropskog proseka.

Mnogo više doktoranada je doktoriralo po starom zakonu, a pri tom se misli na doktorat koji se radi nakon završenih magistarskih studija kada ne moraju da se primene sva pravila koja se primenjuju za akreditaciju doktorskih studija, a jedno od tih pravila je i objavljivanje rada u inostranom časopisu, istakao je Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

Profesori smatraju da doktorske studje predstavljaju najslabiju kariku visokog obrazovanja.

Rešenje može da bude formiranje škole doktorskih studija, a može se napraviti saradnja sa univerzitetima, koja je kod nas nedovoljno razvijena, rekao je dekan Elektrotehničkog fakulteta Branko Kovačević.

Po novom Pravilniku o doktorskim studijama mentor ne treba da bude član komisije za odbranu doktorske disertacije, već samo da bude prisutan na odbrani doktorata, a član komisije može biti i iz inostranstva.

Svojim prisustvom mentor doktoranda potvrđuje svoj udeo u izradi doktorske disertacije i daje doprinos, ali nezavisna komisija daje ocenu radu. To je dobro i za mentora i za kandidata – rekla je Ivanka Popović, prorektor Univerziteta u Beogradu.

Kandidat će morati da bude prvi autor rada, a posebnim programima proveravaće se originalnost doktorskog rada.

Izvor: RTS