Ig Nobel – nagrada za najluđa naučna istraživanja

18/09/2015, 15:31

Ig Nobel – nagrada za najluđa naučna istraživanja

Ig Nobelova nagrada dodeljuje se svake godine na Harvardu, a osvajaju je zanimljiva i pomalo smešta naučna istraživanja.

ig-nobelova-nagradaOva nagrada je pandan Nobelovoj nagradi, a za cilj ima da se prikažu i istraživanja koja sprovode naučnici a koja dokazuju smešne i drugačije naučne činjenice, koje takođe zanimaju mnoge i doprinose razvoju nauke na neki specifičan način.

Naučnici, koji su do sada već dobili Ig Nobelovu nagradu bavili su se neobičnim temama, kao što je izračunavanje statistike verovatnoće da će kriška pasti na namazanu stranu ili koeficijent trenja kada se okliznete na koru banane.

Ove godine nagrade će biti dodeljene naučnicima koji su merili prosečnu brzinu pražnjenja bešike i koji su izveli gotovo nemoguću proceduru delimičnog “otkuvavanja” jajeta, odnosno vračanja u prvobitno stanje.

“Otkuvavanje” jajeta

Istraživači Univerziteta u Kaliforniji, koji su predvođeni Stivenom Kudlacekom, uspeli su da skuvano jaje vrate u tečno stanje, u kom je bio pre kuvanja.

Naučni rad je podrazumevao “razmotavanje” proteina iz bellanceta koji se zgrušavaju prilikom kuvanja, a naučnici su istakli da ova tehnika može da ima brojne primene u industriji.

Pražnjenje bešikenauka-nagrada-ig

Stručnjaci Tehnološkog univerziteta u Džordžiji biće nagrađeni Ig Nobelovom nagradom za fiziku jer su testirali koliko brzo sisari prazne bešiku. Prosek rezultata je 21 sekund. Studija koju su sproveli, prema njihovim rečima može da bude od velikog značaja u dijagnostici urinarnih problema kod životinja, ali i u inspiraciji za dizajniranje hidrodinamičnih sistema.

Šetnja s pilićima

Stručnjaci Univerziteta u Čileu dobili su nagradu za biologiju, jer se njihov projekat, koji je uključivao kačenje veštačkih repova za piliće, bavio proučavanjem lokomotornog sistema kod živih potomaka dinosaurusa. Rad “Šetnja sa dinosaurusima: Pilići sa veštačkim repovima” objavljena je u stručnom časopisu Plos One. Pilići koji su odrastali sa veštačkim repovima pokazali su da su moderne ptice posledica evolucije pernatih dinosaurusa koji su iz uspravnog prešli u nešto pogrbljenije držanje.

Univerzalni jezik

Ig Nobelova nagrada dodeljuje se i za književnost, a ove godine tu nagradu je dobio Mark Dingemanse i njegov tim sa Instituta “Maks Plank”. Oni su se bavili ispitivanjem da li se u svim jezicima na svetu može postaviti pitanje sa “A?”.

Istraživanjem se došlo do zaključka da je ovo moguće, jer je sličnost u formi i funkciji u svim jezicima mnogo veća od onih koje bi bile pripisane slučajnosti. “A?” je redak primer da reč ima isto značenje za sve ljude na svetu.

Požrtvovanostnauka-nagrada

Naučnik Majkl Smit sa Kornel univerziteta u Njujorku bavio se tome kako bol kao posledica uboda pčele može da bude različitog intenziteta u zavisnosti od toga za koji deo tela nas je pčela ujela. Za ovo istraživanje je dobio i Ig Nobelovu nagradu.

Istraživanje je pokazalo da postoje mesta na telu koja nas više bole, a i ona koja nas ne bole toliko kad nas pčela ubode. Do toga je došao tako što je sebe podvrgavao ujedima pčela. Pažljivo je stavljao pčele na 25 različitih mesta na telu i nakon uboda pčele merio količinu bola.

Majkl Smit je došao do zaključka da su tri najmanje bolna mesta – teme, srednji prst na nozi i nadlaktica, a da su tri najbolnija mesta – nozdrva, gornja usna i kožica na penisu.

Ljubljenje

Slovački naučnik koji se bavio pitanjem koliko DNK može da se prenese ljubljenjem, podelio je Ig Nobelovu nagradu sa Majkl Smitom.

Slovački naučnik je zajedno sa japanskim istraživačima, proveravao da li se alergijska reakcija može aktivirati ljubljenjem sa osobom u čijim je ustima neki alergen. U eksperimentu je učestvovalo 30 parova koji su za zadatak imali – ljubljenje 30 minuta.

Naučnici su otkrili da se ljubljenjem može smanjiti reakcija organizma na alergotest na koži, što znači da je ljubljenje jako korisno.

18/09/2015, 15:31

Komentari:

Vaša email adresa neće biti objavljena.
Sva polja su obavezna*