Fotografija od 1000 godina

Povezane objave

• Kina: Najbolja naučna tura 06/04
• Trijumfalni luk – Barselona, Španija 08/02
• Rešena misterija velike crvene pege na Jupiteru 12/11

Za tačno 1000 godina, 3015. godine, zatvaranjem poklopca specijalnog fotoaparata, nastaće fotografija grada Tempi u Arizoni, dugačka čitav milenijum.

Osim kamere koja će napraviti jedinstveni snimak grada Tempi, tokom ove godine će biti postavljena još jedna ovakva kamera, i to u okviru Amherst koledža u Masačusetsu. Ovi potezi označavaju početak najnovijeg eksperimenta koji se odnosi na izuzetno sporo stvaranje fotografije. Autor ovog projekta je umetnik i eksperimentalni filozof Džonaton Kits, koji je prošle godine sastavio kameru koja će napraviti stoletni snimak Berlina.

Razvoj grada Tempi u narednih 1.000 godina biće zabeleženo u jednoj fotografiji

Autor objašnjava da ovakve fotografije omogućavaju gledanje kroz vreme i to sa različitih aspekata posmatranja. Stogodišnji snimak je posvećen vezi između sadašnje generacije i generacije koja će se tek roditi. Fotografija će jasno ukazati na način na koji je sadašnja generacija uticala na urbano oblikovanje prostora, a koji će se snažnije odraziti na buduće generacije, pri čemu novi naraštaji neće imati mnogo izbora za popravljanje zatečenog stanja.

Svrha hiljadugodišnje fotografije je da navede ljude da misle o onome što se sada smatra dalekom budućnošću, da uzmu u obzir posledice sopstvenih izbora, onih koji se donose sada, a čije će se posledice ispoljiti kroz vreme. Treba imati na umu da naš uticaj na okolinu može imati geološke razmere – klimatske promene se dešavaju u vremenskom rasponu od hiljadu, deset hiljada i sto hiljada godina. Čovek se razvio u vrstu čiji životni vek, u najboljem slučaju, iznosi sto godina. Uprkos kratkom životnom veku, a zahvaljujući tehnologiji koju je razvio, čovek je neproporcionalno nadmoćan u odnosu na planetu.

Dok ljudi sada pokušavaju da zamisle kako će fotografija izgledati nakon hiljadu godina, autor ovog projekta se nada da će njegov poduhvat delovati kao mentalna proteza. Tehnologija je ta koja nam omogućava da stavimo sebe u daleku budućnost, a zatim da se osvrnemo na sebe u sadašnjosti. To je svojevrstan način za dobijanje povratnih informacija.

Da bi ovakva fotografija nastala, potrebna je kamera koja može da radi veoma sporo. Neophodno je da uređaj bude veoma jednostavan jer će se u predviđenom hiljadugodišnjem periodu sigurno pokvariti sve što može da se pokvari, i s tim na umu, treba pristupiti izradi ovakve kamere.

Kamera ne koristi sočivo, već radi po principu mračne komore koja na jednoj svojoj strani ima mali otvor. Svetlost sa scene koja se slika prolazi kroz ovaj otvor, a zatim se izvrnuta slika scene projektuje na suprotnu stranu komore. Za rad sa ovakvom kamerom se uglavnom koristi film, međutim, filmovi imaju kratak vek trajanja. Zato je Kits izučavao istoriju umetnosti, kao i arheologiju, ne bi li otkrio šta to ima hiljdugodišnji potencijal, čime se može zameniti film. Došao je do zaključka da mu u tu svrhu može poslužiti bakar prekriven višestrukim slojevima boje. Slojevi boje će lagano bledeti zbog svetlosti koja prolazi kroz otvor na kameri. Tako će vremenom nastati slika koja će pomoću senki zabeležiti promene u prostoru, nastale tokom vremena.

Na neki način, ovakva slika će predstavljati čitav jedan film sažet u jedan frejm. Ako se posmatra primer stogodišnje slike, može se desiti da neka zgrada postoji 20 godina, a da se zatim na tom mestu izgradi potpuno nova, drugačija zgrada. Na slici će ostati obris, poput duha, koji će podsećati na staru zgradu, dok će nova zgrada biti tamnija.

Kits je namerno odabrao grad Tempi za svoju hiljadugodišnju sliku, jer to je tipičan primer grada koji se trenutno širi. Urbanizacija ide u korist ove jedinstvene slike, kao i stvaranja simbola i podsetnika na to kakvim su problemima izloženi gradovi u razvoju. U slučaju grada Tempi, Kits bi želeo da slika bude svedok borbe lokalnog stanovništva sa dugim sušama.

Kamera u Masečusetsu zabeležiće pejzažne promene

Druga kamera, ona koja će biti postavljena u Masačusetsu, imaće potpuno drugačiji pogled, biće okrenuta ka planinama, odnosno prirodnom okruženju. Ova kamera će nadgledati stotine različitih mikroklima, a konačni snimak će pokazati kako se odvijaju pejzažne promene.

Krajnja želja autora je da čitav svet pokrije ovakvim kamerama, jer što je više postavljenih kamera, veće su šanse da se napravi više uspešnih snimaka. Kits isto tako smatra da bi kamere u gradovima i prirodnim okruženjima širom sveta služile i kao mali spomenici ljudskoj savesnosti i razmišljanju o budućnosti.

On je, takođe, sastavio jeftinu kartonsku verziju kamere koja je namenjena pravljenju stogodišnjeg snimka i predstavio ju je u časopisu GOOD, sa željom da ovaj model kamere postane dostupan širom sveta. Ovakva kamera je pogodna za jeftinu masovnu proizvodnju. Svako dete bi trebalo da ima svoju kameru i da je postavi na željenu lokaciju. Za sto godina bi se dobila jedinstvena izložba posvećena ljudskom smislu za kontinuitet, zajedničku svojinu i odgovornost.