Zašto mirisi bude uspomene?
Povezane objave
Da li vam se ikada desilo da vas je poznati miris vratio u prošlost i podsetilo na neki događaj? Ponekad je dovoljan samo miris cimeta da vas vrati u detinjstvo i pravljenje kolača sa bakom.
Uspomene koje ožive zahvaljujući čulu mirisa toliko budu živopisne da nas u potpunosti vrate u vreme kada se to desilo. Ne samo da se prisetimo događaja, nego se u potpunosti osećamo onako kako smo se tada osećali a svaki detalj nam je potpuno jasno prikazan u mislima.
Na koji način mirisi postiču sećanje?
Prema rečima stručnjaka, čulo mirisa je najstarije, a potiče još od najjednostavnijih organizama kao što su bakterije. Smatra se da su bića, pre nego što mogla da čuju, vide ili dodirnu nešto, mogla da osete miris.
Čulo mirisa je zbog toga veoma razvijeno i ima oko 1.000 receptora koji reaguju na miris. Tokom života se čulo mirisa razvija i zahvaljujući tome imamo mogućnosti da razlikujemo veliki broj različitih mirisa.
Iako je čulo mirisa definitivno najmoćnije, ipak se o njemu ne govori dovoljno. Čak i za neke nijanse mirisa uopšte ne postoje nazivi, što i nije neki propust jer nas upravo te neke nijanse mirisa u nama bude uspomene i sećanja. Ali kako se to dešava?
U jednom delu mozga, blizu hipokampusa koji ima najznačajniju ulogu u stvaranju sećanja, nalazi se centar za opažanje mirisa. Upravo osobe kod kojih postoji oštećenje hipokampusa pate od amnezije i ne mogu da evociraju uspomene i sećanja, niti da pamte nova iskustva koja bi mogla da se pretvore u sećanja.
Jedino čulo mirisa nema usputnu stanicu – talamus, nego direktno putuje do mirisnih receptora. I s obzirom na to da čulo mirisa ima najdalju putanju, a pritom nema prepreke – ovo može biti razlog zbog miris povezujemo sa uspomenama a ne sa rečima.
Veza između sećanja i mirisa je toliko jaka da nas može u potpunosti vratiti kroz vreme da proživimo iskustvo po sećanju u gotovo istom obliku.
Your e-mail address will not be published.
Required fields are marked*