Ulična gimnastika dvojice Nišlija koja oduzima dah

Povezane objave

• Istorija australijskog akcenta 02/11
• Otkrivene nove vrste životinja u dubokim vodama Kosta Rike! 07/02
• Na današnji dan rođen Čarls Darvin 12/02

Ono što dvojica mladih u Nišu smatraju hobijem i zabavom za mnoge je neverovatno. Kada se oni time bave na ulicama Niša prolaznicima zastaje dah. Možda su ovakve reakcije na ono čime se Nikola Raketić i Branislav Griveja bave opravdano, jer je njihova “ulična gimnastika” iz ugla posmatrača suluda i veoma rizična igra na primer – na vrhu solitera od 80 metara.

Nikola radi stoj na rukama na soliteru visokom 80 metara

– Ljudi misle da je opasno to što vežbe izvodimo na ogromnim visinama. Međutim, visina građevine ne predstavlja problem, apsolutno je isto da li se vežba izvodi u parteru ili na vrhu zgrade od 80 metara. Visina za nas nije smetnja, sve je u glavi. Savladavanje je pre psihičke nego fizičke prirode. Strah je prevladan pre mnogo godina, sada su nam adrenalin i želja za uspehom postali glavni pokretači – objašnjava Nikola, student geodezije u Beogradu.

Kad god je u Nišu koristi priliku da sa Branislavom “vežba” onako kako samo oni smeju. Mnogi ne bi smeli ni da se popnu tamo gde je njihovo mesto za vežbanje.

– Doduše, prvi put je i nama bilo strašno, ali posle nekoliko puta se navikneš pa ti je sve jedno gde radiš i ne obraćaš više pažnju na visinu – kaže Branislav, student prve godine Fakulteta fizičke kulture.

Ova prilično ekstremna gimnastika kojom se bave njihova je strast još iz ranih srednjoškolskih dana, a to što se duže vreme ovim bave nije umanjilo strah njihovih roditelja za njihovu bezbednost.

Ovako Branislav vežba

– Dok smo išli u srednju školu, obavezno bismo preko ograde Tvrđavskog mosta išli na rukama dok bi nas prolaznici gledali u šoku i neverici. Drug moje sestre me je jednom video pa su tako saznali moji roditelji. Posle toga sam mesec dana imao zabranu izlaska iz kuće – poverava se Nikola.

Nikola i Branislav

Treningom protiv straha

Ovi dvadesetogodišnjaci svesni su koliko je rizično to čime se oni bave i ne kriju da strah i kod njih uvek postoji, ali oni su za to pronašli lek.

– Strah uvek postoji, ali se treningom i vežbom umanjuje. Što sam sigurniji u određeni potez, strah je sve slabiji dok se ne izgubi u potpunosti kad se ovlada tehnikom. Preko leta provedem i po četiri, pet časova na šipkama vežbajući. Studiram DIF i očekujem da mi pomogne vežbanje, pogotovo kada na red dođe gimnastika – dodao je Branislav.