Dronovi u filmskoj industriji

Povezane objave

• Koji pojmovi su najpretraživaniji na Google pretraživaču u Srbiji? 13/12
• Kada stvari krenu naopako… 12/11
• Imlek vraća osmeh na lica 13/10

Dronovi su dobili još jedno veoma važno područje primene – filmsku industriju. Bilo je samo pitanje vremena kada će pronaći svoje mesto u ovoj sferi.

U nadi da će popraviti reputaciju ovih uređaja, filmski režiser Rendi Slavin pokušava da stavi akcenat na to kako ove naprave mogu da utiču na način snimanja filmova.

On je rešio da razbije stigmu da su ove mašine samo dobro zamaskirane mašine za ubijanje ili skupe igračke za špijuniranje. Za Slavina su dronovi mnogo više od toga, a da bi to i dokazao, organizovao je filmski festival.

Festival je održan u Njujorku, a Slavin, organizator, priznaje da nije bio siguran šta da očekuje od istog. Stvaranje filmskih scena korišćenjem dronova nije novost. Takvih scena ima u najnovijem filmu o Džejmsu Bondu (“Skyfall”), kao što je, na primer, opštepoznata scena jurnjave na krovu. Prelomni momenat za ubacivanje drona u redovnu filmsku opremu je bio taj kada je prošle jeseni Federalna vazduhoplovna uprava (Federal Aviation Administration – FAA) napokon dozvolila filmskim kućama da koriste ove sprave za snimanje scena širom Sjedinjenih Američkih Država.

Prošle jeseni Federalna vazduhoplovna uprava je napokon dozvolila filmskim kućama snimanje dronom širom Sjedinjenih Američkih Država

Slavin je postavio jednostavna pravila za učešće na prvom dron-festivalu – filmovi ne smeju biti duži od pet minuta i najmanje 50% filma mora biti snimljeno dronom. Za učešće na festivalu se prijavilo preko 150 autora, a kako je Slavin i očekivao, mnogi od njih su još uvek bili nenaviknuti na ovu vrstu snimanja. Od ukupnog broja prijavljenih filmova samo njih 35 je ispunilo uslove za takmičarski deo. Prikazujući raznovrsne sadržaje, od muzičkih snimaka za grupu OK Go, do jezivih snimaka ukrajinskog grada napuštenog posle havarije u Černobilju, ovaj festival je jasno ukazao na široki potencijal drona i njegove kamere.

“Droniranje” u povoju

Iako je ponuda filmova snimanih dronom još uvek skromna, eksperimentisanje s ovom vrstom kinematografije ukazuje na to u kojoj meri bi ona mogla izmeniti filmsku industriju, posebno kada je reč o dokumentarnim filmovima. Za početak, dronovi mogu da snime lokacije do kojih bi se inače moglo doći samo helikopterom, što može da košta nekoliko hiljada dolara po danu. Dronovi direktno vode ljude tamo gde oni sami ne mogu otići. To je jedini način da se, na primer, zabeleži erupcija vulkana na Islandu. Zahvaljujući  dimenzijama, neki od njih mogu da stanu i u ranac, moguće je poneti ih bilo gde i sa bilo kog putovanja doneti zapanjujuće snimke.

Još jedna prednost snimanja dronom u odnosu na snimanje iz helikoptera, osim njihovih dimenzija i prihvatljivih troškova, sastoji se u tome da sa dronovima nema bojazni od propelera. Takođe, oni su primenljivi i poželjni na svim lokacijama tokom snimanja filma, jer mogu da lete na mnogo manjim visinama od helikoptera i većim visinama od one koju ima kamera postavljena na dizalicu.

Nedostaci snimanja dronom

Ipak, dronovi imaju i svojih nedostataka. Još uvek se može naići na nedostatke koje se tiču kvaliteta slike, a isto tako, neophodno je dosta prakse da se kamera zadrži u mestu mirno. Upravo zato nova generacija režisera mora prvo da radi na svojim veštinama za upravljanje dronom. Na to treba još dodati i činjenicu da njihove baterije ne traju dugo. Zapravo, trajanje baterije se meri pre minutima nego satima, što se odmah odražava na dužinu snimka.

Snimanje dronom još uvek ima veliki broj nedostataka

Igranje u skladu s pravilima

Pri snimanju filma dronom neprekidno treba imati na umu zakonsku regulativu. Iako je odobrenje pomenute Federalne vazduhoplovne uprave bilo značajan pomak, ova agencija problematici snimanja dronovima pristupa veoma oprezno, posebno kada se radi o lokacijama i načinu snimanja. Kada se film snima na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država pravilo je da bespilotna letelica uvek mora da bude u vidokrugu pilota, osobe koja je sertifikovana za ovu vrstu aktivnosti. Filmske kompanije su se složile s tim da će dronove koristiti samo na zatvorenim filmskim setovima, kao i da naprave neće leteti brže od 92km/h niti više od 122m od površine zemlje. Uz sve to, snimanje noću nije dozvoljeno.

Upotreba dronova je već sad zaslužna za novine u filmskom stvaranju. Jedna takva novina podrazumeva snimke koji počinju zumiranim prikazom lica neke osobe, nakon čega se kamera udaljava, i vodi pogled pravo u nebo. Ovaj novi neobični filmski potez ima i svoj naziv – droni (dronie). Uskoro će se dronovi redovno koristiti i za dokumentarne i za igrane filmove jer, sve u svemu, ovo je tek početak dron-filma.