Privatni fakulteti u Srbiji: Diplomira 5.000 menadžera

• FON: Prijemni ispit i rešenja testova 27/06
• Počinje isplata stipendija za nadarene studente 26/08
• Konkurs za 150 najboljih studenata u Beogradu 14/01

Na privatnim fakultetima u Srbiji godišnje diplomira više akademaca nego što se upiše novih brucoša. Kod privatnika studira oko 30.000 studenata, a još toliko ih je, procenjuje se, na nelegalnim isturenim odeljenjima.

Na privatnim fakultetima više studenata godišnje diplomira nego što se upiše novih brucoša. To je posledica – malo bele kuge, malo više prebacivanja sa državnih univerziteta, a ponajviše velike prolaznosti na ispitima. Ove školske godine, recimo, svi privatni fakulteti u Srbiji brucošima su podelili 6.986 indeksa, od čega ih je čak 6.355 u Beogradu. Na prvu godinu studija, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, privatne visoke škole upisale su 1.573 svršena maturanta. Sa druge strane, na sve državne fakultete zajedno krenule su 32.000 akademaca, a diplomiralo ih je oko 29.000.

Ali od kvaliteta zvanja i znanja legalnih i akreditovanih privatnih visokoškolskih ustanova, daleko su veći problem diplome stečene po kafanama, kancelarijama i privatnim kućama u kojima posluju nelegalna isturena odeljenja. Niko ne zna njihov tačan broj, jer se svake godine jedna gase, a druga otvaraju. Procenjuje se da ih je stotinak i da se na njima školuje oko 30.000 akademaca. Približan broj studenata legalnih privatnih fakulteta – školske 2010/2011. je 31.367. Na legalnim diplomira 8.000 godišnje, ali je u tom broju i najveći deo diplomaca koji studiraju na nelegalnim ispostavama. Prema rečima Velimira Tmušića, načelnika Republičke prosvetne inspekcije, oni koji imaju „divlja“ isturena odeljenja vode dvostruka knjigovodstva, pa je teško ući u trag koliko studenata imaju. A na svim privatnim institucijama najtraženije zanimanje, bez konkurencije, je menadžer.

”Analizirajući listu diplomiranih na fakultetima i visokim školama u jednoj godini, utvrdio sam da je među tih 45.000 mladih ljudi oko 5.000 diplomiranih menadžera. Na tom spisku pronašao sam dvadesetak različitih vrsta menadžera, a tržište većinu ne prepoznaje, niti šta ti ljudi znaju i umeju da rade”, kaže za Novosti prof. dr Ivan Ivić, jedan od autora Strategije razvoja obrazovanja do 2020. ”Ta statistika pokazuje da na više od 12 odsto svih fakultetskih diploma piše zvanje menadžera. A tim tempom u toku decenije dobijamo 50.000 menadžera, bez procene koliko može da se zaposli.”

On objašnjava da država nema nacionalni okvir zanimanja, pa da sve te vrste menadžera, kao i mnoga druga zvanja nisu prepoznata u sistemu. Prof. Ivić objašnjava da je disproporcija društvenih, sa jedne, i prirodnih i tehničkih nauka, sa druge strane, postojala i ranije, a sa pojavom privatnih fakulteta ona se produbila.

”Mnogo je lakše akreditovati se za školovanje menadžera, nego biologa, hemičara ili inženjera. Za prve nije potrebna skupa oprema. I baš zato privatni univerziteti školuju uglavnom menadžere raznih vrsta”, napominje prof. Ivić, ”Usvojena je Strategija obrazovanja, koja traži mnoge promene, ali i dalje je sve po starom. Ne menja se odnos među obrazovnim profilima, pa i dalje imamo veliki suficit pravnika, ekonomista i lekara.”

”U visokom obrazovanju vlada potpuni haos. Generacije su sve malobrojnije, a mesta za upis na fakultete sve više. U osnovne škole se, recimo, godišnje upisuje 72.000 đaka, a na fakultetima postoji oko 65.000 akreditovanih mesta. Čak i ako polovina čitave generacije upiše studije, ostaće oko 30.000 mesta”, analizira prof. Ivić.

O tome koliko se ljudi sa državnih fakulteta brže ili sporije zapošljavaju od kolega sa privatnih ne postoje precizni podaci, jer Nacionalna služba zapošljavanja ne vodi odvojenu evidenciju ove dve grupe. Broj vlasnika fakultetskih diploma koji posao traže na šalterima NSZ svakako je zabrinjavajuće veliki.

Za Megatrend postoji veliko zanimanje među mladima

”Podaci iz poslednjeg dana 2013. godine kažu da su sa završenom višom ili visokom školom nezaposlene 42.182 osobe. Posao traži 62.081 nezaposlenih sa fakultetskom diplomom”, kažu u Nacionalnoj službi zapošljavanja.

Na njihovoj evidenciji je i 791 magistar i 86 doktora nauka.

Izvor: Novosti