Poslodavci ne prave razliku između državnih i privatnih fakulteta

• Na pojedinim fakultetima je ostalo još slobodnih mesta 06/07
• Studenti Fakulteta primenjenih umetnosti protestovali ispred Ministarstva prosvete 27/11
• Upis na Vojnu akademiju i Medicinski fakultet VMA 16/02

Poslodavci u Srbiji pri izboru za posao ne prave razliku između studenata državnih i privatnih fakulteta. Na državnim fakultetima ima mnogo više teorije, a na privatnim je izraženija praksa.

Poslodavca na konkursu za posao mnogo više zanima šta je kandidat tokom obrazovanja naučio nego da li je završio državni ili privatni fakultet. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu da šefove uglavnom ne interesuje čiji je pečat na diplomi, već kako će se radnik pokazati u svojoj struci. Ne postoji evidencija na osnovu koje bi se moglo utvrditi da li je put do prvog radnog mesta kraći onima koji se školuju na državnim ili na privatnim univerzitetima.

Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije, kaže da su među njegovim kolegama mišljenja o kvalitetu obrazovanja u privatnom i državnom aranžmanu podeljena i da svako ima svoje argumente. Vlasnici kompanija koji preferiraju kandidate sa privatnih fakulteta tvrde da su se oni pokazali kao fleksibilniji, sposobniji i komunikativniji, dok drugi smatraju da iz državnih klupa izlazi kvalitetniji kadar.

“Na privatnim univerzitetima manje se teoretiše i ima više prakse, što je dobro za obavljanje konkretnih poslova, mada ima i nekih među njima koji bukvalno štancuju diplome”, napominje Rajić. “Generalno, poslodavci smatraju da sve generacije posle 1985. imaju značajno niži nivo znanja i izgrađenih veština u odnosu na prethodne. Razlog za ovo je što su državni univerziteti nedovoljno povezani s privredom, a s druge strane neki privatni univerziteti imaju niže kriterijume i veću prohodnost.”

Rajić smatra da ni jedno ni drugo nije dobro, jer poslodavci debelo plaćaju takav obrazovni sistem, prvi put iz poreza koji se slivaju u budžet, a drugi kada moraju dodatno da ulažu u edukaciju svršenih studenata koji ne umeju da se snađu u obavljanju praktičnih poslova.

U NSZ kažu da se dešavalo da poslodavci iskažu interesovanje za zapošljavanje kandidata koji su završili državni fakultet ili im daju prednost, ali da takve oglase ne beleže u velikom broju.

Često se u praksi, prilikom dogovaranja načina i uslova za posredovanje, susrećemo sa zahtevima poslodavaca, u smislu postavljanja uslova, koje ne možemo povezati sa obavljanjem posla”, objašnjavaju u NSZ. “Za neke kriterijume koje poslodavci postavljaju možemo reći da sadrže elemente diskriminacije. Velika ponuda radne snage na tržištu, u odnosu na iskazane potrebe za zapošljavanjem, daje mogućnosti poslodavcu da se prilikom izbora ne rukovodi samo parametrima relevantnim za obavljanje posla. Imajući u vidu da je ovo oblast koja se teško može kontrolisati, pratiti ili sankcionisati, u velikom broju slučajeva će postavljeni kriterijumi za zapošljavanje zavisiti od profesionalnosti, razvijene moralne i društvene odgovornosti samih poslodavaca.”

U praksi, ukoliko poslodavac postavi kao uslov neki od kriterijuma koji se može smatrati diskriminatornim, uloga NSZ je da informiše poslodavca o tome i skrene mu pažnju da svima treba pružiti priliku, odnosno da se orijentiše isključivo na parametre koji su relevantni za obavljanje posla, kao što su završena škola, radno iskustvo, posebna znanja i veštine.

MNOGO MENADŽERA, MALO ISKUSTVA

“Privredi nedostaju kvalitetni menadžeri s osnovnim praktičnim znanjem”, smatra Dragoljub Rajić. “Menadžment na univerzitetima u Srbiji se uči teorijski, umesto da se već tokom fakulteta jedan određen deo školovanja provede u privatnim firmama i da onda svršeni student, menadžer, može brzo da se uklopi u preduzeće koje ga zaposli i da radi posao za koji je školovan, a ne da opet godinama stiče iskustvo u toj firmi radeći neke druge poslove i učeći se.”

PREDRASUDE

„Poreklo“ diplome samo je jedna od stavki u biografijama kandidata za posao, prema kojima poslodavci imaju predrasude. Na istom spisku su i pol, godine starosti, seksualno opredeljenje, boja kože, trudnoća… U NSZ napominju da se stavljanje kandidata za posao u nepovoljniji položaj u odnosu na druge osobe s obzirom na neko lično svojstvo koje nije relevantno za obavljanje određenog posla po Zakonu o radu smatra diskriminacijom.

Izvor: Novi Magazin